"Jer...
ja stojim na glečeru, bosonoga, i telom mi ide hladan znoj...
moje su reči oštre i bolne...
ja se osvrćem za senkom kada ide ispred mojih koraka...
ja plačem, trčeći kroz gomile ljudi nedefinisanog lika bežeći od sebe...u sebe...
ja se smejem samo posmatrajući decu, životinje i prolećnu kišu...
hladne kapi na toplom asfaltu...telu...kako klize...

Ja nisam ono što u meni drugi vide, niti sam ono što kažem da jesam...
Ja sam stranac sebi....
Ja sam ništa i sve... dajem atom više
i uzimam deo duše, srca...i setno,
korak po korak, vraćam se svojim putevima..."