Hoću li ikada
sakupljati mrvice jeseni s ulica
i skidati ti ljubav sa obraza
ja koji živim bez dokaza
i bez tvoje nežne reči
Hoću li ikada
tvoje jutro prepoznati rano
uz kafu
i misao o kojoj sam pisao
o kojoj sam sanjao još pre
Hoću li ikada
nekada
u nekom gradu Evrope
svejedno na severu ili jugu
preboleti s tobom tugu koju nosim
jer duša je moja tebi data
iza nekih prozora od zlata
koji gledaju u tvoje snove
Hoću li ikada
s tobom imati
tebi dati i od tebe primati
da mi budu sretni prijatelji
i ovo lišće da zazeleni
da mi počne život tamo
odakle si došla
i donela mirise puteva
i mesta gde si me našla
