"Ako zelis da ides" - Milan Djordjic

Ako zelis da ides - idi!

Na put ti stati necu,

sa kim god da krenes, gde god da podjes,

znaj da ti zelim ljubav i srecu...

Ako zelis da ides - idi!

Znaj da kajanja ne postoje,

bar ce lepih uspomena biti

od svega sto smo imali nas dvoje...

Ako zelis da ides - idi!

Mozda i nismo jedno za drugo,

mozda Bog drugacije planove ima...

Pamticu te, znaj, jos dugo,dugo...

Ako zelis da ides - idi!

Ne moras vise nista reci.

Neka se sve zavrsi kao sto je pocelo,

onako tiho... i bez reci...

Ako zelis da ides - idi!

Kao prijatelj uvek bicu tu,

a ako mi tuga nekad zasija u oku,

ne brni, osmehom sakricu nju!

Ako zelis da ides - idi!

Ali pre nego sto krenes,

jos jednom me poljubi...

Kada vec rusi se sve,

rastanimo se bar kao ljudi!

"Odlazis" - Milan Djordjic

Odlazis...

Vidim u pogledu tvom

da nesto se sprema...

Pustam te a znam, ako odes,

da povratka vise nema...

Ipak, volim te toliko,

pa mogu da obecam,

pusticu te da odes i da budes srecna,

a ja patiti necu i prestacu da se secam.

Znam da si krenula vec,

ali jos uvek nije ti siguran korak...

U ustima mojim ostaju ne izgovorene reci,

i ukus bola kao pelen gorak...

Idi, jedina, mozda bice ti bolje...

A znam da te vec neko ceka.

Idi dok te volim takvu kakva jesi

i dok mi nisi postala previse daleka.

Evo, pruzam ti ruku,

zelim ti srecan put...

Idi, ljubavi, mozda je vreme,

ne brini necu biti ljut!

Idi, sreco, i ne misli na mene.

Ne brini necu krenuti za tobom,

necu te moliti da mi se vratis...

Sebe proklinjem dok Boga molim,

da ti ovako nikad ne patis!

Hvala za svaki osmeh,

hvala za neznost koju si dala,

hvala za suze i besane noci,

hvala za sve...

"Kome da kazem sad' " - Milan Djordjic

Kome da kazem sad

kada mi fale reci,

ono sto tebi sam nekad

pogledom mogao reci?!

Sa kim tisinu da slusam,

dok glas ljubavi vice,

kome sad da pricam

davno ispricane price?!

U ciji zagrljaj da se sakrijem,

kad osetim da hvata me strah,

kome sa usana sok da pijem,

ciji da udisem dah?!

Ko da mi pruzi ruku,

ako nekad pocnem da padam,

sa kim da mastam o deci,

sa kim sreci da se nadam?!

Kome da napisem reci

slovima koja ne postoje,

sa kim da pricam onim jezikom

koji smo izmislili nas dvoje?!

Lako bih ja krenuo dalje,

kada mi ne bi falile sitnice,

lako bih ja podneo i kisele kise

koje mi kvase umorno lice.

Lako bih ja slagao srce,

ali ne znam kuda bez tebe, draga,

jer hiljade puteva i hiljade staza,

vode odavde do tvog praga.

Kome da kazem sve sto me muci

i kako da kazem kad mi fale reci?!

A nekad sam tebi samo jednim pogledom

mnogo toga mogao reci. 

"Ona" - Milan Djordjic

Dosla je od nekud da mi vrati nadu,

da donese srecu i ozivi snove.

Dosla je od nekud da mi vrati veru...

veru u ljubav, u andjele i u dane nove.

Recima svojim srusila je tugu,

podarila osmeh licu mom.

I kao malo dete prepustih se srcu,

i za plovih kroz mastu zajedno sa njom.

A ona tako divna, drugacija od drugih,

na polju ljubavi pruzi mi ruke...

Nezno i stidljivo rece mi tad,

"Zelim da zaustavis ove trenutke"!

Ponesen vetrom zanosa, lepote,

da zaustavim vreme nisam mog'o,

al' sasvim odlucno tad joj rekoh,

"Ne brini, bleso, bice ih jos mnogo!".

Pozvala me tad da setamo po kisi,

jer bila je srecna zbog datog obecanja.

Sa suzom u oku prihvatih njen poziv,

jer ni moja sreca ne bese nista manja.

Ona je daleko, ali ipak je kraj mene,

jer divnije stvorenje nikad nisam sreo.

I skoro da sam sasvim siguran vec,

sa njom bih mogao provesti i zivot ceo.

I sad prvi put pisem o sreci,

dok mi u oku sija nekoliko suza,

jer ona je andjeo ovozemaljski,

ona je mog zivota muza.

I zbog nje se radujem svakom novom danu,

i umesto krvi, vec, tece mi kroz vene,

i cuvacu je kao malo vode na dlanu,

samo da zauvek bude pored mene.

"Put do srece" - Milan Djordjic

Kao cetkica kod vestog slikara u ruci,

prepustam se da me ljubav ponese,

jer moja je ladja sad u mirnoj luci,

a talas ce, znam, tebe da donese.

Pricaces tiho, da bih prisao blize,

dok ceznja nestrpljivo na pod sve baca,

a tamo gde se plamen svece dize,

ostace uzdah pun poljubaca.

Kad prvi zrak Sunca ozari ti lice,

kad osetis svez vazduh u nosu,

kad cujes taj veseli cvrkut ptice,

nezno mi prstima prodji kroz kosu.

I zajedno sa mnom docekaj novi dan,

dok grad snen i tih polako se budi.

Glavu prisloni uz moj dlan,

i bez reci nezno me poljubi.

Jer samo tako srca ce nasa,

put do srece zajedno naci...

I kad tuga pukne kao prazna flasa,

mi cemo prstima nebo dotaci!

"Sve godine svoje" - Milan Djordjic

Budim se nocu mokar do koze,

grabeci vazduh da dodjem do daha...

Rukama masem, pokusavam da poletim,

preplasen na smrt, bezim od straha.

Opet si ti moja nocna mora,

uzrok svih nemira su te oci tvoje,

razmisljao ne bih,pristajem da  menjam,

za minut sa tobom sve godine svoje!

Istinsku ljubav osecam i dalje...

Mozda vec na pocetku sve ponovo gubim.

Ali se ne kajem i do kraja idem,

sve godine dajem da te opet ljubim.

Reci mi samo da li sa mnom kreces,

hocemo li preci preko stvari sto nas plase,

s' rukom u ruci, putem ka sreci,

da zajedno trosimo sve godine nase?!

Jer samo kad smo zajedno nama Sunce sija,

i duga tek tad ima najdivnije boje...

Ne stidim se nikoga, pred svima cu reci

- Za Nju dajem sve godine svoje!