"Sve godine svoje" - Milan Djordjic

Budim se nocu mokar do koze,

grabeci vazduh da dodjem do daha...

Rukama masem, pokusavam da poletim,

preplasen na smrt, bezim od straha.

Opet si ti moja nocna mora,

uzrok svih nemira su te oci tvoje,

razmisljao ne bih,pristajem da  menjam,

za minut sa tobom sve godine svoje!

Istinsku ljubav osecam i dalje...

Mozda vec na pocetku sve ponovo gubim.

Ali se ne kajem i do kraja idem,

sve godine dajem da te opet ljubim.

Reci mi samo da li sa mnom kreces,

hocemo li preci preko stvari sto nas plase,

s' rukom u ruci, putem ka sreci,

da zajedno trosimo sve godine nase?!

Jer samo kad smo zajedno nama Sunce sija,

i duga tek tad ima najdivnije boje...

Ne stidim se nikoga, pred svima cu reci

- Za Nju dajem sve godine svoje!