"Ljubiš mi misli" - Goran Tadić

Ljubiš mi misli, jer ti se hoće, jer ti se može,

jer su za ljubljenje, jer su zaljubljene u ljubljenje,

jer misle da je krajnje vreme da prestanu da misle

na bilo šta što nema veze sa tvojim mislima i usnama.

Ljubiš mi misli, a ne zna se da li su tvoje, ili moje.

Isto smo pomislili čim smo se ugledali i isto poželeli,

pa nam se, evo, iste misli i iste usne ostvaruju.

Tvoje usne prate naše misli, naše misli prate naše usne,

jer nam se hoće, jer nam se može, jer su za ljubljenje,

jer nema smisla ovakve misli propustiti.

"Zažmuri" - Goran Tadić

Zažmuri. Izvan tebe nema ničeg tako lepog, kao u tebi.

Samo zažmuri i želi... sve ostalo je moja želja da ti ispunim želju...

Nauči da želiš tako da ti se čini da neću umeti da je ispunim,

pa da se iznenadiš kad shvatiš da moraš želeti više da bi me sustigla...

Ponekad proviri, da proveriš jesam li stvaran,

nasmeši se što si šašava, pa si posumnjala.

Zažmuri. Nije mi mesto pod tvojim kapcima,

već na tvojoj koži, jer pod njom je postalo tesno.

Zažmuri. Ja sam tu da osetim šta vidiš dok žmuriš,

da prepišem iz tebe i zapišem po tebi stihove iz sebe,

inspirisane mojom željom da ti želju ispunim.

Lepa si, ali lepša si kada želiš da budemo lepi,

pa se pore otvore, da kroz moje iz tvojih, u tvoje kroz moje

prođe ovaj trenutak večnosti, podešen da kasni jedan svetlosni bljesak,

taman toliko, koliko je potrebno da progledaš dok žmuriš.

"Bolje što ne znaš..." - Goran Tadić

Bolje što ne znaš da te večeras volim tužnije no inače,

jer još bi sigurnija bila da to nije ljubav,

a ja ne želim da nam se srca oko toga prepiru,

niti umem da dokažem da te volim jače no što osećaš,

zato i dopuštam da misliš da samo tugujem

i da mi je najlakše da krivicu pripišem tebi,

jer više od bilo koga umeš da nedostaješ

ovom toplom pogledu, koji si mi podarila,

čim sam te ugledao i posumnjao u sve druge lepote.

Bolje što ne znaš da večeras ne umem da se smejem,

jer bi osetila krivicu što nisi kraj mene,

a ja ne želim da si kraj mene zbog mene,

već želim da ništa drugo ne želiš,

osim da se ušuškaš uz mene.

Bolje što ne znaš da slutim da ću ostatak života

provesti kajući se što te nisam zavodio,

a niti bih umeo, niti uspeo, jer nisam zavodnik,

već pesnik sa trapavim srcem.

Ne zavodim, već zavolim,

ne zato što hoću, već zato što moram,

a tebe i hoću i moram, jer si mi zapisana

na dlanu, u oku, u zvezdama i u pesmi.