"Zažmuri" - Goran Tadić

Zažmuri. Izvan tebe nema ničeg tako lepog, kao u tebi.

Samo zažmuri i želi... sve ostalo je moja želja da ti ispunim želju...

Nauči da želiš tako da ti se čini da neću umeti da je ispunim,

pa da se iznenadiš kad shvatiš da moraš želeti više da bi me sustigla...

Ponekad proviri, da proveriš jesam li stvaran,

nasmeši se što si šašava, pa si posumnjala.

Zažmuri. Nije mi mesto pod tvojim kapcima,

već na tvojoj koži, jer pod njom je postalo tesno.

Zažmuri. Ja sam tu da osetim šta vidiš dok žmuriš,

da prepišem iz tebe i zapišem po tebi stihove iz sebe,

inspirisane mojom željom da ti želju ispunim.

Lepa si, ali lepša si kada želiš da budemo lepi,

pa se pore otvore, da kroz moje iz tvojih, u tvoje kroz moje

prođe ovaj trenutak večnosti, podešen da kasni jedan svetlosni bljesak,

taman toliko, koliko je potrebno da progledaš dok žmuriš.