"Povescu te tamo gde vodim sve svoje snove" - Nepoznat autor

Povescu te tamo gde vodim sve svoje snove
Kada me ceznje lome i dusom uzdasi zaplove
Tamo gde vreme stoji i samo vetrovi strasti huje
Gde miris palmi more donosi i zalazak Sunca se cuje

Povescu te na zvezdu najsjaniju u nama
Kada u nemoj svetlosti nestane trag za nama
Tamo gde se nemiri hrane rosom uzdrhtalih tela
Gde su cula strascu opijena u igrama leptira bela

Povescu te kada mi osetis dusu u svojoj dusi
Kada se i poslednji oblak koji nas razdvaja srusi

"O prijateljstvo" - Kahlil Gibran (Odlomak iz knjige "Prorok")

Vas je prijatelj odgovor na potrebe vase.
On je njiva koju zasijavate s' ljubavlju,
i koju zanjete s zahvalnoscu.
On je vase kuciste i ognjiste vase.
jer vi mu dolazite gladni,
a i da potrazite od njega uspokojenje.


Kad' vam prijatelj kaze otvoreno sta misli,
ne bojte se njegovog "ne" u svome duhu,
i ne zazirite od njegovog "da".
A kada cuti,
nek' vase srce ne prestane osluskivati njegovo,
jer i bez reci, medju prijateljima, sve misli,
sve zelje, sva iscekivanja, radjaju se i dalje,
s' radoscu koja ne trazi povladjivanje.

Kad' se rastajete od nekog prijatelja,
ne tugujte zbog toga.
Jer ono sto u njemu ponajvise volite,
moze za njegovog odsustva biti jos jasnije,
kao sto putnik planinu s podnozja jasnije vidi.

I nek' u prijateljstvu ne bude drugog cilja
sem produbljivanja duha.
Jer ljubav sto trazi ista osim razjasnjenja
osobne tajne,
i nije ljubav nego bacena mreza:
hvata se samo ono sto je nekorisno.

Nek' ono sto je u vama ponajbolje
bude za prijatelja vaseg;
ako zna dokle uleze vasa oseka,
nek zna dokle doseze i vasa plima.

Jer, sta je za vas prijatelj
kog' trazite samo da ubijete vreme?
Trazite ga samo da biste
to vreme zaista proziveli.
Jer njegovo je da vam ispuni zelje i potrebe,
a ne vasu prazninu.

I nek' u dragosti prijateljstva bude i smeha,
i zajednickih radosti.
Jer u rosi sitnica srce nalazi svoja jutra,
i biva okrepljeno.

"Kada se jednom budemo sreli" - Ana Rodic

Kada se jednom budemo sreli, 
prepoznaces me po tome sto se moji koraci 
nece cuti, 
jer mi ti nikad ne dozvolis da hodam 
po zemlji. 
Pretvaras me u senku. 
Vodis me u svet slobode. 
Opijas me recima. 
Hranis poljupcima. 
Oplodis me muzikom 
i ja radjam snove. 
Uzmes me samo za sebe, 
onda nesebicno poklonis drugima. 
Razvlacis moje misli, 
pletes mrezu u koju se zaplicem. 
Ucis me da hodam po reci, 
pruzas ruke ka nebu, 
dozivas kisu. 

Ne plasim se smrti,ona ce jednom sigurno 
doci. 
Plasim se tebe,nikada nisam sigurna da ces 
mi se vratiti.

"Precuti me"

Ako te nekada neko za mene pita
prećuti me...
Ako ti neka o meni misli pročita
prećuti me…
Samo idi i pusti nek' te vetar nosi
nek' tvoji prsti budu u tuđoj kosi...
prećuti me...

Neka me oči njene u tvojim naslute...
Ako te pogodi kad čuješ moje ime
prećuti me...
Život ti masku sreće sa lica skine
ne traži me...
Samo idi, u mislima sam pored tebe,
i ako u ovoj pesmi nađeš sebe,
ugasi je...
k'o što ugasio si moj život
nekad' pre...

Ne zovi, ne diraj me
i ne podsećaj me...
Gde si bio da me zagrliš,
da mi bar malo pad ublažiš...
Ne diraj me...
ne zovi i ne traži me u oblacima
kad krila si mi slomio...

Kome da pričam, mili moj
kako te volim,
kako me ljubiš
i kako mi nedostaješ...
Kome da otkrijem tugu
kad' ja, sama sam
a sve mi tvoje u očima živi...

Tvoja soba,
usne premazane medom...
Naše zajedničko buđenje...
Naši susreti...

Kome da ja pričam o tebi,
da razbijem suzu na hiljadu komada
da me neko shvati...
Kome da tvoje ruke opišem,
kad' nisam s tobom
a s' tobom dišem...