"Precuti me"

Ako te nekada neko za mene pita
prećuti me...
Ako ti neka o meni misli pročita
prećuti me…
Samo idi i pusti nek' te vetar nosi
nek' tvoji prsti budu u tuđoj kosi...
prećuti me...

Neka me oči njene u tvojim naslute...
Ako te pogodi kad čuješ moje ime
prećuti me...
Život ti masku sreće sa lica skine
ne traži me...
Samo idi, u mislima sam pored tebe,
i ako u ovoj pesmi nađeš sebe,
ugasi je...
k'o što ugasio si moj život
nekad' pre...

Ne zovi, ne diraj me
i ne podsećaj me...
Gde si bio da me zagrliš,
da mi bar malo pad ublažiš...
Ne diraj me...
ne zovi i ne traži me u oblacima
kad krila si mi slomio...

Kome da pričam, mili moj
kako te volim,
kako me ljubiš
i kako mi nedostaješ...
Kome da otkrijem tugu
kad' ja, sama sam
a sve mi tvoje u očima živi...

Tvoja soba,
usne premazane medom...
Naše zajedničko buđenje...
Naši susreti...

Kome da ja pričam o tebi,
da razbijem suzu na hiljadu komada
da me neko shvati...
Kome da tvoje ruke opišem,
kad' nisam s tobom
a s' tobom dišem...