Ili to nisi trebala biti ti,
ili ovo nisam trebao biti ja.
Nije do nas, nije do tebe,
biće da je do mene.
Pogrešno sam rođen,
pogrešno odgojen
i pogrešno pripremljen za tebe.
Ko je mogao znati da zaista postojiš?
Ima vremena, valjaćeš nekom.
Možda bih i ja nekom valjao,
da ima vremena.
Bog i dalje tera inat,
odbija da postoji,
jer zna da imam za njega
par neprijatnih pitanja,
vezanih za tebe.
Ni kofer nemam, zamisli.
I da imam, bio bi prazan.
Sa koferom, kao sa pameću.
Nikada neću otići.
Moj odlazak je večiti polazak.
Zašto bih, uostalom,
napustio svoj cilj?
