"I ne slutish..."

Kada mi kažeš da te zaboravim,
Svaku poru moje kože
Mrazom tuge natopiš.
I ne slutiš...

Kažeš, "Preživećeš",
Ceste su tvoje, samo kreni, mila
Snage imaš dovoljno za novi korak.
I ne slutiš...

Kada mi kažeš da na tebe
Više nikad ne pomislim,
Da od tvoga bića jednom
Zauvek ozdravim.
I ne slutiš...

Kada mi kažeš da gledaćeš izdaleka
Moje hrabre letove,
I zenom oka svoga u tišini
Slati mi pozdrave.
Kada izgovoriš, "Vreme je, mila"
I ne slutiš...

Kada mi kažeš, "Zaboravi samo",
Pratiti te neću,
Oduvek si umela sama
I ovaj put ćeš.
I ne slutiš...

Kada mi kažeš, "Ne brini",
Oči tvoje sjaje sve od ljubavi,
Samo kreni, mila,
Neko drugi će znati bolje voleti.
I ne slutiš...

Kada mi kažeš, "Preboli samo",
Ali, bez krvavih usana,
Jer tad, boleće nas oboje
Tebe Duša, mene pogled.
I ne slutiš...

Kažeš, "Misli su ti pune mene",
Ali, vreme je oduvek lečilo
Tamo gde boli jako,
Kreni i ne okreći se
Probaj okus zaborava.

Izbledeće slike i
Boli će tvoje postati sve tanje
Samo, zaboravi
I ne voli me više, mila,
Ali, nemoj ni manje...

A ti, i ne slutiš...