"Gradinar" - Rabindranat Tagore

Nikada ne kažeš reč koju bi trebalo.
Da te ne bih ocenio, izmičeš mi na hiljadu strana.
Da te ne bih pomešao s mnogima, stojiš odvojeno.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…
nikada ne ideš putem kojim bi trebalo.

Tvoj prohtev veći je od prohteva drugih, zato ćutiš.
Pritvornom ravnodušnošću ne haješ za moje darove.
Poznajem, poznajem lukavstvo tvoje…
nikada ne uzimaš što bi trebalo.

"Čeznem da ti kažem najdublje riječi" - Rabindranat Tagore

Čeznem da ti kažem najdublje riječi koje ti imam reći
ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmijati.
Zato se smijem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocjenije riječi sto imam za te;
ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom mjerom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim nemo pored tebe, ali bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce riječima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvijek, ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosno dižem glavu i dolazim veseo u tvoje u tvoje društvo.
Neprekidne strijele iz tvojih očiju čine da je moj bol vječito svjež.

"Ne bira se ljubav" - Pero Zubac

Ne bira se ljubav
kao ni smrt.

Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.

Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.

Niti se odupreti mozeš
niti preskočiti dan.

Kao što ne možeš
tuđi san usniti
niti okom drugim
videti.

Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom času
volim.

"Volio sam Vas" - Aleksandar Sergejevič Puškin

Volio sam Vas; i ljubav jos, mozda,
Nije ugasla sva u srcu mom;
No nek Vas ona sad ne brine vise,
Ja necu da Vas rastuzujem njom.

Volio sam Vas nijemo i bez nade,
S ljubomorom i strepnjom srca svog;
Volio sam Vas iskreno i njezno,
Volio Vas tako drugi, dao Bog.

"Bezimena" - Luis Aragon

Poveriću ti jednu tajnu, Vreme si ti
Vreme je žena, Ono oseća
Potrebu da mu se udvara i da se klekne
Pred njegove noge као kad se haljina raširi
Vreme je kao kosa beskrajna
Očešljana
Ogledalo koje dah zamućije i dah razbistrava
Vreme si ti koje spava u zoru kada se budi
I kao nož si koji prolazi kroz moje grlo
Oh što ne mogu da iskažem tu neprolaznu moru vremena
I najgore je što je želja beskrajna i neispunjena
Ta žeđ oka kad ti koračaš po odaji
Ja znam da ne treba razbijati čaroliju
Mnogo je gore nego da te osetim stranom
Da bežiš sa mislima izvan nas
I srcem već u nekom drugom veku
Bože moj kako su reči teške A ustvari jeste to
Moja ljubav iznad zadovoljstva
Moja ljubav van domašaja današnjeg udarca
Ti koja kucaš na moju slepoočnicu kao časovnik
I ako ti nedišeš gušim se
I po mojoj puti kolebaš se i zastaješ svojim stopalom
Veliku tajnu hoću da ti kažem Svaka reč
Na mojoj usni sirotica je koja prosi
Jednu sitnicu za tvoje ruke stvarčicu koja tami pod tvojim pogledom
I zato ja kažem tako često da te volim
U nedostatku dovoljno jasnog kristala izraza koji bi ti stavila sebi oko vrata
Ne vređaj se zbog mog prostačkog govora
Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni šum u vatri
Reći ću ti veliku tajnu Ja ne znam
Da govorim o vremenu koje na tebe liči
Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim
Kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice
Mašu rukom pošto su vozovi otišli
Šaka se smiruje tek pod novim teretom suza
Hoću da ti kažem veliku tajnu Bojim se za tebe
Bojim se onoga što te prati večerom ka prozorima
I gestove koje ti činiš od reči koje se ne izgovaraju
Bojim se vremena brzog i laganog bojim se za tebe
Hoću da ti kažem veliku tajnu Zatvori sva vrata
Lakše je umreti nego voleti
Zato ja sebe mučim životom
Ljubavi moja.

"Biti srećan" - Herman Hesse

U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti srećan.
Samo smo zato na svetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
retko činimo jedno drugoga srećnim,
jer i sebe time ne činimo srećnima.
Ako čovek može biti dobar,
može to samo onda
kada je srećan,
kada u sebi ima sklada,
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.

"Nemoj umeti da volis" - Ratko Petrovic

...


negde između onoga
što bi trebalo da bude
i naših grešaka,
leži ta priča
koju zovemo - sudbina

verovatno će
skoro svako od nas
umeti da uz čašu vina
ispriča neku tugaljivu
priču

i po ramenima ćemo odmah
nekako otežati
nakupljeni, natopljeni i mokri
od te magle,
koja se uvuče u naš džemper,
dok sedimo preko,
s druge strane,
i slušamo priču

i pripovedača koji se lomi

priču
od koje nam se stave violine u uši
i upadnu trunci
u oči...

ljubav,
kad stegneš ode,
kad pustiš - ode

ali da ti šapnem!

ako znaš
šta treba da radiš u ljubavi
ti onda i ne znaš
da voliš...

tek kad nemaš pojma
ja ti potpuno verujem

"Toliko se nagomilalo..."

Toliko se nagomilalo...
Ljubavi...
Želje...
Potrebe...
Nežnosti...
Neizdržljivo već...
I onda saznate...
Da treba da...
Učite i naučite ...
I pitate se...
Koliko će trajati školovanje ...
Na koje ste poslati ...
Bez vašeg znanja i volje....
A naučili ste ...
Shvatili ste...

"A koliko si imala ljubavnika" - Jiri Šotol

A koliko si imala ljubavnika? I gde si sve s njima spavala?
I što su ti govorili? I kako je kako je bilo? Daj mi mira.

Čuješ, daj mi mira, fućkam ti na tvoje
fotografije spremljene u kutiji od cipela,
pisamca u vernoj ljubavi sakrivena po manžetnama
i u policama pod rubljem, prestani,
prestani, idi već, kao nesnosnu muhu
pratim očima tvoj lik po svim kutovima, idi,
izleti kroz prozor, nek te odnese propuh, idi, nemam vramena,
moram se ispavati, idi, rasplini se,
rastopi se negde u toj naradzastoj lokvi pod svetiljkom,
izgubi se među slovima ove glupe knjige što je čitam.

Idi, ne volim te, ništa neću, ništa ne pitam,
to me ne zanima,
fućkam ti na tvoje adrese i telefonske brojeve, i sed,
i sed, ću te još voleti, no za ime Isusovo,
koliko, koliko si ih imala?

"Ona" - Percy Bysshe Shelley

Ona,
moja radost
priprema se...
da ljubnem je,
ja,
njena sreća...
u krilo moje pada,
sa osmehom
gleda me,
polako
prati
svaki
moj mig,
želi da zna
što je to
vuce
ka meni,
približava se...
njena
pametna glavica
ljubiti želi me
zauvek...
želim je
zauvek
polako,
nežno,
da mazim je,
ljubim,
doveka...

Ona
zove se

Citat iz filma "Factotum", radjen po noveli Čarlsa Bukovskog

"Ako hoćete nešto da uradite - idite do kraja. U suprotnom, ni ne počinjite. To bi moglo da znači da ćete izgubiti devojku, ženu, rodjake, poslove, i moguće je - glavu! Moglo bi da znači da nećete jesti dva ili tri, četiri dana... Moglo bi da znači da ćete se smrzavati na klupi u parku. Možda vam donese i zatvor, porugu i ismejavanje, ili izolaciju... Izolacija je dar, sve ostalo je proba vaše izdržljivosti... vaše želje da to - stvarno radite! A vi ćete uspeti. Uprkos odbijanju i slabim šansama, i biće bolje od bilo čega što možete da zamislite. Ako ćete da pokušavate - zato idite do kraja! Nema sličnog osećanja, bićete sami sa bogovima, a noći će bukteti u plamenu. Jahaćete život sve do savršenog smeha. I to je jedina borba vredna truda!"

"The Invitation" - Oriah Mountain Dreamer

It doesn't interest me what you do for a living. I want to know what you ache for and if you dare to dream of meeting your heart's longing. It doesn't interest me how old you are. I want to know if you will risk looking like a fool for love, for your dream, for the adventure of being alive. It doesn't interest me what planets are squaring your moon. I want to know if you have touched the centre of your own sorrow, if you have been opened by life's betrayals or have become shrivelled and closed from fear of further pain.

I want to know if you can sit with pain, mine or your own, without moving to hide it, or fade it, or fix it. I want to know if you can be with joy, mine or your own; if you can dance with wildness and let the ecstasy fill you to the tips of your fingers and toes without cautioning us to be careful, be realistic, remember the limitations of being human.

It doesn't interest me if the story you are telling me is true. I want to know if you can disappoint another to be true to yourself. If you can bear the accusation of betrayal and not betray your own soul. If you can be faithless and therefore trustworthy.

I want to know if you can see Beauty even when it is not pretty every day. And if you can source your own life from its presence.I want to know if you can live with failure, yours and mine, and still stand at the edge of the lake and shout to the silver of the full moon, 'Yes.'It doesn't interest me to know where you live or how much money you have.

I want to know if you can get up after the night of grief and despair, weary and bruised to the bone and do what needs to be done to feed the children.It doesn't interest me who you know or how you came to be here. I want to know if you will stand in the centre of the fire with me and not shrink back.It doesn't interest me where or what or with whom you have studied. I want to know what sustains you from the inside when all else falls away. I want to know if you can be alone with yourself and if you truly like the company you keep in the empty moments.

"Ovo je pjesma koja će te čekati" - Zeljko Krznaric

Ovo je pjesma koja će te čekati
iza svakog kuta
iza svakog osmijeha
pjesma koja ne zna prestati biti draga
i samo će te ona prenijeti
preko zvjezdanog praga
i kad mene ne bude
i kad ti oči nekako posive
kad na usne padne list jeseni
kad se raduješ recimo nečem
a u stvari misliš o meni
ova pjesma ima stotinu zadaća
stotinu razloga da se od tebe ne odvaja
ona je tvoj stražar u noći
ja sam joj naredio da te čuva
kad se miris marelica spusti niz ramena
jer znam da je najteže
kad nekoga nema
a znaš da bi morao biti
i kad mene ne bude
tamo gdje me tražiš
a bit ću tamo gdje ne možeš do mene
ova pjesma će ti biti moje ime
jer ne želim da ti u očima stanuju zime
i da te hladno nešto uvijek boli
ovoj pjesmi
ja sam naredio da te samo voli!

"Derviš i smrt" - Meša Selimović

"Mi smo ničiji. Uvijek smo na nekoj međi, uvijek nečiji miraz. Vjekovima mi se tražimo i prepoznajemo, uskoro nećemo znati ko smo. Živimo na razmeđu svjetova, na granici naroda, uvijek krivi nekome. Na nama se lome talasi istorije kao na grebenu. Otrgnuti smo, a neprihvaćeni. Ko rukavac što ga je bujica odvojila od majke pa nema više ni toka, ni ušća, suviše malen da bude jezero, suviše velik da ga zemlja upije. Drugi nam čine čast da idemo pod njihovom zastavom jer svoju nemamo. Mame nas kad smo potrebni a odbacuju kad odslužimo. Nesreća je što smo zavoljeli ovu svoju mrtvaju i nećemo iz nje, a sve se plaća pa i ova ljubav. Svako misli da će nadmudriti sve ostale i u tome je naša nesreća. Kakvi su ljudi Bosanci? To su najzamršeniji ljudi na svijetu, ni skim se istorija nije tako pošalila kao sa Bosnom. Juče smo bili ono što danas želimo da zaboravimo, a nismo postali ni nešto drugo. S nejasnim osjećajem stida zbog krivice i otpadništva, nećemo da gledamo unazada, a nemamo kad da gledamo unaprijed. Zar smo mi slučajno tako pretjerano meki i surovi, raznježeni i tvrdi. Zar se slučajno zaklanjamo za ljubav kao jedinu izvjesnost u ovoj neodređenosti, zašto? Zato što nam nije svejedno. A kad nam nije svejedno znači da smo pošteni. A kad smo pošteni, svaka čast našoj ludosti!"

"Prijatelj..."

Vaš je prijatelj odgovor na potrebe vaše.

On je njiva koju sejete s ljubavlju, i koju žanjete s zahvalnošću.

On je vaše kućište i ognjište vaše.

Jer, vi mu dolazite gladni, a i da potražite od njega uspokojenje.

Kad vam prijatelj kaže otvoreno šta misli, ne bojte se njegovog "ne" u svome duhu, i ne zazirite od njegovog "da".

A kada ćuti, nek' vaše Srce ne prestane osluškivati njegovo, jer i bez reči, među prijateljima, sve misli, sve želje, sva iščekivanja, rađaju se i dalje, s' radošću koja ne traži povlađivanje.

Kad se rastajete od nekog prijatelja, ne tugujte zbog toga.

Jer, ono što u njemu ponajviše volite, može za njegovog odsustva biti još jasnije, kao što putnik planinu s podnožja jasnije vidi.

I nek' u prijateljstvu ne bude drugog cilja sem produbljivanja duha.

Jer ljubav što traži išta osim razjašnjenja osobne tajne, i nije ljubav nego bačena mreža: hvata se samo ono sto je nekorisno.

Nek' ono što je u vama ponajbolje bude za prijatelja vašeg; ako zna dokle uleže vaša oseka, nek zna dokle doseže i vaša plima.

Jer, šta je za vas prijatelj kog tražite samo da ubijete vreme?

Tražite ga samo da biste to vreme odista proživeli.

Jer, njegovo je da vam ispuni želje i potrebe, a ne vašu prazninu.

I nek' u dragosti prijateljstva bude i smeha, i zajedničkih radosti.

Jer, u rosi sitnica, Srce nalazi svoja jutra, i biva okrepljeno...

"Vecite kukavice..."

Dobro je reći...da nismo zavisni od emocija.

Vešto ih skrivamo i gutamo, izbegavajući istinu koja nas ubija.

Trudimo se da svoju objektivnu utučenost predstavimo trenutnim

stanjima svesti bez mogućnosti da shvatimo koliko nam je teško

 priznati da smo na dnu.

Zakopani i zakovani uz jednu istu bronzanu statuu za ceo vek.

Dok negde blizu, suviše blizu, tako da možemo joj svakodnevno čuti

dah i korak kreće se ona prava osoba.

U maloj sobi bez zidova, u tami, bez mogućnosti da se pronađemo.

I onda razmišljamo:

"Da li je život suviše kratak da bi se čekalo?

Treba li pokušati ili se jednostavno prepustiti i živeti ga onako kako su

drugi rekli da treba u svojoj sujeti?!"

Možda bi trebalo prekršiti neka malena pravila svakodnevnice.

Staviti veto na tuđa mišljenja i okušati se u onome što nas naizgled ispunjava.

Čega se plašimo?

Neuspeha?

Pa, neuspeh je svaki dan proveden pored onoga zbog koga nam se

NE vrti u glavi kad stane pored nas.

Ili se možda plašimo slušajući "objektivna" mišljena nama dragih?

Ma, ne, objektivnost je subjektivna.

Istina je onakva kakvom je želimo predstaviti.

I, zašto onda ne promenimo svoju istinu i ne kažemo sebi kako mora biti?

Pa prosto, nismo zavisni od emocija.

Zato i živimo lažne živote pored pogrešnih osoba.

A sreća nam je samo emociju daleko, ali se plašimo da je uzmemo...

Večite kukavice...

"Lutam nekad' "

Lutam nekad...nocu,

Na svakom uglu ulice, svetiljka.

Visoko pod krosnjama uprta u zemlju..svetli...

Zutom, treperavom, bolesnom svetloscu...

Brojim...

Stotinu ulica... stotinu uglova...stotinu svetiljki...stotinu zivota...

Ljubim te ispod prve...ispod pedesete ti kosu mrsim.

Ispod osamdesete gledam zelenu boju noci u tvojim ocima...

Ispod stote trazim mir u tvojim rukama...tako potreban

Ali nema te...Tebe nema...

Znam...kriva sam i nisam.

Ja sam boginja svojerucnog pakla...

U kome slazem put od zutih cigli

Trazeci hrabrost da

tvoji pokreti postanu moji,

da moja zelja bude tvoja zelja,

da tvoj dodir postane moj,

da me imas...da te imam...

bez pravila, bez razmisljanja...

da ti dam sve sto do sada nisam.

"Srećno sa njom"

Srećno sa njom...

Nadam se da će ona sa tobom uspeti sve što nisam ja.

Možda će tvoje srce kucati isto onako snažno i glasno kako sam ga znala čuti

naslonjena na tvoje grudi.

Nadam se da ćeš bar nju znati voleti, kad već mene nisi.

Valjda sam došla do te granice ljubavi, da je jedino što želim da ti budeš

srećan.

I zaista to želim.

Pusti suze...

Pusti sve što je bilo.

Ako vredi, pokušaj sa njom...

Nemoj bežati od ljubavi.

Svaki put si pobegao, čak i meni si izmakao.

Pokušaj voleti.

Ako te zavoli, popuniće svaku prazninu.

Učiniće da zaboraviš svaki naš promašaj, možda čak i ovu daljinu.

Voli je...

Voli...

Izludi za njom...

Neka ti se u misli uplete kao moje ruke u tvoju kosu, nekada.

Samo nas ne nazivaj greškom, to ne mogu podneti.

Kad mi to tako oholo kažes osetim da mi život postaje prah, a tvoj ledeni dah

ga odnosi u vrtlogu sećanja.

Negde daleko...

Gde nema ni nas, ni prošlosti.

Samo sadašnjost.

Ti i ona....

"Statua cutanja" - Dragana Ilievska

Zalivena cutanjem – statua!
Pognute glave , pred tobom stojim.
Dok u sebi gorim k’o vulkan
i ne prestajem do sto da brojim…
Jezik je brzi od pameti
puknuce srce kao brana,
pa ce reci bujica poteci
sa mojih nemih, drhtavih usana.
Cutim, dok dusa govori u meni,
reci stoje u uglovima usana.
Opet ces sve pogresno shvatiti,
to je stara tvoja mana!
Dal’ tvoja mana ili moj poraz?
Da se na pravi nacin iskazem?
Uvek to zvuci banalno tako
iako se trudim kako da kazem!
Bolje je ovako, statuo, cuti!
Hladna i jaka, ko’ kamen budi!
Pricaces posle zidu i sobi,
oni shvataju dok pricas, ludis.
Izdrzi jos malo, zeno prejaka,
ne kazu ‘zalud “cutanje – zlato”
zadrzi izvor na rubu usana,
zadrzi u sebi samo tvoje jato…

"I vredi..."

Koliko jednom čoveku treba da počne verovati drugoj osobi?
Njenim rečima, namerama?
Koliko treba opreznosti, mudrosti i snage da se učini taj prvi korak, korak ka otvaranju Duše?
Koliko vremena i kojim rečima znati da je stepen poverenja postignut?
Kažu da prvi poljubac počinje očima i da su oči ogledalo Duše.

A reči?
Reči teku kao voda i nose naše emocije.
Neko ih prima, a neko ne.
Reči su muzika Srca i Duše.
Svako od nas ima svoja iskustva, padove i uspone.

Neko se manje, a neko više puta razočarao.
Posle svakog razočarenja u čoveku neosetno niču čvrsti zidovi iza kojih je on i sve ono što sanja, želi i oseća, a ispred je sve ono što zadovoljava okolinu.
A svako od nas, hteli mi to priznati ili ne, ne želi pričati o onim istinskim stvarima koja se kriju duboko u nama, iako ona i jesu ono što smo mi.

Vremenom se stiče i osećaj osluškivanja reči i njihovih pravih namera.
Kad' čitam nečije tekstove, ja u stvari čitam tog čoveka.
On priča o sebi, ma, koliko se to pisalo u formi šale, ljubavi, bola ili svakodnevnice, tragovi njegove Duše i njegovih želja ostaju utisnuti u tekstovima.

Ima li iskrenost svoje granice?
Ne zbog nje same, nego zbog drugih.
Kada me boli, ja kažem da me boli; kada volim, ja kažem da volim; kada plačem, ja kažem, plakala sam.
Neko će se tome možda smejati, neko pomisliti da sam luda, ali neko će ipak prepoznati istinu, prihvatiti je i uzvratiti.

I tada, baš zbog tih trenutaka prihvatanja, zbog tog prekrasnog i čarobnog trenutka otvaranja Duše, (kada nema zavisti, ljubomore, sumnje, pritajenih misli), ja zaboravim na sve, postanem srećna i oduševljena kao malo dete, jer je vredelo tragati i tražiti Te...
I vredi...