"Obećavam" - Goran Tadić

Obećavam, čim se steknu uslovi, prestaću da te volim.

Moram biti siguran da ću zapamtiti ovo što me drži u životu,

kad se slučajno nekad sretnemo, ako se sretnemo,

nakon što proćaskamo o vremenu (o čemu bi drugom?),

da kažem “znaš li koliko sam te voleo”

(u prošlom vremenu, pošto planiram da prestanem),

pa ako to shvatiš kao pitanje i pitaš “koliko”,

da mogu precizno da odgovorim, bez preuveličavanja,

toliko precizno da oboje izgubimo tlo pod nogama,

da mi poljupcem usnu rasečeš, a ja kažem “najzad slatka rana”

i kažemo u glas “baš smo budale, jednom se živi”.