Твој лик
кроз маглу мог ума
јасно ми блиста у оку
као роса нетакнута
као недохватна зора летња
као жубор воде
и мирис липе у ноћи
као снага грома
о, жено
што увек грех и сласт ми нудиш
обећај
у ћутању хука женствености
сакрићеш руке моје
осакаћене жудњом у самоћи
обећај
скрасићеш усне моје луде
на плодовима поднебља сочног
и сјају твоје косе
о, жено
што увек грех и сласт ми дајеш
обећај
да у твојим очима видећу свитање
а ту се сутону радовати
и с тобом га дочекати.
Preuzeto sa: http://www.poezijasustine.rs/raskrsca-nesanice/obecaj
No comments:
Post a Comment
Note: Only a member of this blog may post a comment.