"Da ti gledam u dlan?" - Goran Tadić

Ne, ne proričem budućnost,

već sadašnji trenutak

želje da ti u dlan gledam

i vidim čime bi me hranila,

ovako poslušnog i izgladnelog.

Da ti u dlan gledam,

da se čudim

kako izdržim da ne poludim

od želje da ljubim

beskonačnu liniju mog života,

što se svud po tebi proteže?

Da ti u dlan gledam,

da se pokrenu svi moji nepokretni delovi,

(kao kad vodiš ljubav na daljinu, bez dodira),

da mislim da sam živ kad ugledam kap,

mojim suvim usnama namenjenu.

Da ti u dlan gledam,

dok ne ugledam odgovor na pitanje

zašto najdraže nije bliže

da dlanom srcu pokidanom

bore zategne

i ne dozvoli da pobegne

u spojene tuđe dlanove,

iz kojih će ga neko,

od tebe manje vredan,

na iskap popiti.