"Protest Srca II" - Balać Zorica

Zatreperi maleno srce moje

poneto živahnom pesmom iz daleka,

pa napravi od sreće pun krug

kao vetrenjača na krovu kuće.

Očarano vetrom zapleše nove i nepoznate korake,

pa upije sasvim drugačije mirise dana koji se lagano

uvuku u njega kao i ova zima u krhke kosti.

Ali nije do te zime ova neobjašniva radost,

niti je do šaljivog vetra ovaj igrajući zanos.

Zaigra se ono tako kada ga neobjašnivi osećaji uhvate,

pa ga bacaju na sve strane, kako vetar dune,

a ono im se prepusti bez straha od posledica,

bez straha od neuspeha, mirno,

razigrano, kao malo spokojno dete.

Raširi se i skupi u ritmu ove melodije

pa namigne vetru, i došapne mu,

i ova igra je za ljude, nisam ja plašljivo srce,

ponovo verujem u čaroliju u koju me vodiš.

Ne znam da igram, ali želim,

ne smem da zavolim, ali moram,

ne umem da pokažem kako,

ali nekim čudom ponovo verujem sebi.

Verujem u ono što me iznova tera

da rizikujem da plešem tu u nepoznatom.

Samo tako iznova upoznajem sebe,

samo tako saznajem kako i koliko volim druge.

Rizikujem mnogo i ako dobijem,

rizikujem još više ako izgubim.

Budim se i iz sveg glasa vičem,

da ponovo svome srcu verujem.