"Jedino ti" - Goran Tadić

Jedino ti bi razumela ono što jedino tebi ne smem da kažem.

Gutam kockaste knedle od bibera i pitam se

odakle meni ta pamet za ćutanje

i odakle mi glupost da imam šta da prećutim.

Da sam na vreme zatekao život kako se igra sa nama,

u ćošak bih ga oterao, dok se ne smiri,

dok ne nauči ono što već i njegove odrvenele igračke znaju.

Bedno piskaralo umišlja da je nobelovac

i da sve što napiše čitanja je vredno.

Ovo je roman?

Samo prepisuje od boljih.

Čitao sam zanimljivije recepte za kolače.

Uskoro će moj jubilarni smak sveta.

Ne brini, nema to nikakve veze sa tobom.

Tvoje je da luksuznim korakom pregaziš svet

i da se vratiš u svoje rodne, moje grudi.