Univerzalna formula
poznavanja ravnoteže svemira
čini se tvojim zaštitnim znakom.
Pokloni se i počni da nabrajaš
sve zvezdane i nebeske pojave
koje nagoveštavaju kraj.
Nisi mi,
nisam ti deo univerzuma,
čemu onda
pozivanje na putanje nebeskih tela.
Ne znaš me,
ne znam te...
Suština je da Praska nema
i neće ga biti.
Zvezde repatice
sklone uništenju
to smo ti i ja....
Ni nebo beskrajno
nije pokriće
što ne postoji zajednička putanja,
moj i tvoj sjaj
sunčani par.
Neka nas tako dalekih,
beskrajem udaljenih,
mesečevim sjajem odeljenih,
nije sudjena iskra naša
plamen da bude,
da plaši ljude
i nas same.
Ne gubimo onda vreme
plutajući u vazduhu,
bez oslonca,
u doba
kad udar je dovoljan
i nema nas,
ni zemlje naše,
majčice napaćene.
No comments:
Post a Comment
Note: Only a member of this blog may post a comment.