"Tražim put"

Trgla sam se jutros iz sna

i po ko zna koji put

lutajući rukom tražila

na drugoj strani kreveta

san, za kojim sam toliko žudela.

Znam da je teško poverovati

da te razumem, a ne videti te.

Osetiti te,

tvoju toplinu i tvoj miris.

U meni ovako bezdušnoj

prema samoj sebi

krije se tuga i strah

da ćeš otkriti sve razloge

moga sopstvenog pogubljenja

i onu ranjenu pticu u meni

koja krije mene samu,

od mene...

Moje sopstvene lance

kojima sam vezala sebe

u odnosu na tebe...

Muči me savest sve više

i preti da oduva

sve moje moralne principe

kojih se kruto držim...

A opet, želim

da se nikada više,

ne vrate.

Da ih izbrišem iz sebe

kao da ih nikada nije bilo.

Da prestanem da mislim

i pustim da me pomiluje

ova ljubavna priča

koja nosi sa sobom svu strast...

Ali i onu nesigurnost

koja je prisutna tu,

taman toliko da znam,

da je tu...

Tražim put da odsanjam naš san

još uvek tako nevin i neuprljan.

Tako jasno obojen

bojama duge i našim istovetnostima.

Da ga zaštitim i sačuvam

od ljudskih ćudi,

naših grešaka

i vremena koje nije..

A treba da bude naše...