"Kada se jednom budemo sreli" - Ana Rodic

Kada se jednom budemo sreli, 
prepoznaces me po tome sto se moji koraci 
nece cuti, 
jer mi ti nikad ne dozvolis da hodam 
po zemlji. 
Pretvaras me u senku. 
Vodis me u svet slobode. 
Opijas me recima. 
Hranis poljupcima. 
Oplodis me muzikom 
i ja radjam snove. 
Uzmes me samo za sebe, 
onda nesebicno poklonis drugima. 
Razvlacis moje misli, 
pletes mrezu u koju se zaplicem. 
Ucis me da hodam po reci, 
pruzas ruke ka nebu, 
dozivas kisu. 

Ne plasim se smrti,ona ce jednom sigurno 
doci. 
Plasim se tebe,nikada nisam sigurna da ces 
mi se vratiti.