"Čuvaj se" - Goran Tadić

- Čuvaj se.
- Nemam od koga.
- Nemoj tako, voleće te.
- Niko kao ti.
- Volećeš.
- Nikog kao tebe.

- Čuvaj se.
- Hoću, za tebe.

"Poslednja pesma o tebi" - Goran Tadić

Posmatram život kroz neprobojno staklo.
Tiho je i mirno sa obe strane,
ne utičemo jedan na drugog.
Dva bezlična paralelna sveta,
nezainteresovana za kompromis
sa čudakom iza stakla,
odriču se nekadašnjeg saborca i protivnika,
ne dotiču jedan drugog,
ne tiče ih se.
Žali Bože takav život i ovakvog mene.

Učini mi se, mila, da vidim tvoj odraz
na uglačanoj površini stakla,
osvrnem se...
Nema te, kao što te nikad nije ni bilo

"Nedostajala je mrva nežnosti" - Goran Tadić

Ne znam zašto je pobegla,
čim je predosetila
da je dovoljna mrva nežnosti
da se zaljubimo jedno u drugo.
Mene je radovalo
to čega se uplašila
i već sam imao milion ideja,
za svaku mrvu po jednu,
za svaki tren i svaki život po jednu.
Takav sam, umem da zamislim lep život.

Htedoh da potrčim za njom,
da je opomenem da je zaboravila da me ubije,
ali se uplaših da će mi dopustiti mrvu nežnosti.
Kud bismo nas dvoje, sa sijamskim srcima
i još sijamskijim dušama?

Trebao joj je plan, a ne ideja.
Ne umem da nacrtam zvezdane pejzaže,
koje jedino njoj želim da objasnim.
“Stavi to na papir”, reče.
Stavih, al’ nigde plana,
samo pesma.