17 December 2012

"Ostani" - Marko Ristić

Nekad imam utisak da ja nisam za nju.
Večiti sanjar i maštalac, mislilac koji misli samo svojom glavom,
onaj kome treba svet otvoren za ljubav,
onaj koji pre beži u samoću nego što se druži sa bilo kim,
onaj koji zna šta hoće i
koji je svestan da će to teško i dobiti,
onaj koji ne prestaje da sanja i
da bude svoj i
koji prezire malograđanstvo,
koji pati tiho u sebi jer uvek hoće bolje i bolje...
a to nije uvek moguće.
Onaj koji na sebe prima svačiju bol i patnju i
i koji i dalje veruje u ljude uprkos svemu.
Onaj koji je rano otkrio da 2+2 nije uvek 4 u životu i
koji je zato prepun gorčine i besa.
Besan na sebe jer i u trenucima sreće
gledam okolo iščekujući strah i novu bol.
Plašim se života. Ljudi. Sebe.
Pitam se zato šta ona traži u meni?
Dobiće večitu borbu sa vetrenjačama i
neprekidno traganje za smislom u svetu besmisla.
Ali...
Dobiće poslednji moj uzdah.
Dobiće neizmernu ljubav.

No comments:

Post a Comment