"Kad prođe ova zima" - Svetlana Polić

Kad prođe ova zima,
onda ću te voleti,
pomalo smetenog,
umornog od pokušaja ljubavi
zgaženog uglancanom cipelom juče,

danas,
sutra.

Kad prođe ova zima
biću samo tvoja,
skrivena u senci sopstvenog nesklada,
pokušaću da te volim odlazeći,
onako kako se vole isti,
a tako različiti.

Kad prođe ova zima,
pokriću rečima pravi smisao,
pokloniću ti moj kraj,
tako ćeš me lakše zadržati,
moj početak
bez kraja
ne vredi ništa.

Kad dođe žarko leto
više nećemo znati,
gde počinješ ti,
a gde se završavam ja.

Ovaj put više nećemo prelaziti
odvojeno.