14 September 2012

"Ustvari, trudim se da mi ne nedostaješ" - Goran Tadić


Ustvari, trudim se da mi ne nedostaješ,
jer ne znam čime bih, osim tobom,
nadoknadio toliki nedostatak.
Daleko od toga da si blizu,
a opet, daleko od toga da si daleko,
pritiskaš me, baš ovde,
a ja, umesto da te odgurnem,
stisnem jače to mesto gde te osetim,
da bude lakše noćas kad postane teže,
da se ljutim na sebe što sam te sinoć prejako zagrlio,
pa sada možda i tebi k'o meni bride grudi
i ne možeš da zaspiš, pa misliš da mi nedostaješ.

Ustvari, trudim se da mi bude svejedno
kad pomislim da mi nedostaješ,
trudim se da izmislim neku drugu tebe,
da ne bih mislio da čeznem za tobom, već za njom
i za tim da mi se njena koža za usne lepi, a ne tvoja.
Čak joj i ime izmislim, da bi se razlikovala od tebe,
al' badava, izgovorim tvoje ime, čim joj usne prinesem.

Ustvari, sasvim se dobro držim,
ne cmizdrim (puštam kap po kap, to se ne računa),
ne mislim na tebe (osim kada sama provališ u podsvest),
nikom te ne pominjem (osim kada pitaju za tebe),
ne pišem ti pesme (osim kad baš moram)
i trudim se da mi ne nedostaješ
(e, to mi već teže polazi za srcem,
jer ne znam čime bih, osim tobom,
nadoknadio toliki nedostatak).

2 comments:

  1. Mnogo volim da čitam Gorana Tadića...volela bih da postaviš još koju njegovu stvar...

    ReplyDelete
  2. Kada se nađe ona "prava" ta bude i postavljena :) Hvala što čitate ovaj blog.

    ReplyDelete