16 August 2012

"Sanjam" - Danijel Suhanji


Драга, сањам
Како на кревету мом сама ти лежиш,
Како ти низ лице суза се слива,
Како ћутећи јецаје пушташ
И како не знаш шта се с’ нама збива.

Сањам
Како ме ноћас, упорно, дуго,
Без’морно тражиш са десном руком
На страни кревета где лежах ја,
У себи збориш: „О моја туго“.

Драга, сањам
Како погледом дозиваш зору,
Како ролетне ти црне молиш,
Да се отворе, донесу јутро,
Да ти прекину ту ноћну мору.

Сањам
Како устајеш ноћу из кревета нашег,
Ка месецу жарком, поноћном, пуном,
На тмурном небу што он се скрива,
Да му се молиш, ти да га кумиш,
Да ти објасни шта нам се збива.

Сањам
Твој поглед у тихој ноћи,
Сањам, зла слутња твоја се спрема:
Да ти у кревет ја нећу доћи,
Да њега ће сузе суморне слити
Што са лица твога управо падају,
На нашу меку постељу белу.

Сањам
Да више ти ниси срећна.
Сањам
Да мене ти само кривиш.

Сањам
Да кажеш: „О, љубав је вечна“
И да не желиш више да живиш.

И након дуге те ноћне море
Што током ноћи мени се снила,
Ја сада видим, ја сад сам срећан,
Знам да крај мене увек си била.

Ја знам да другог не желиш наћи,
Ја знам да са мном ти сад си срећна,
Увек ћу бити ја твоја срећа
И наша љубав остаће вечна.

Сањаћу од сад сам’ најлепше снове,
У тим сновима бићеш мени ти,
Љубим те, љубим и обећавам,
Да ћу те сањати моја љубави.

No comments:

Post a Comment