"Nedostajala je mrva nežnosti" - Goran Tadić

Ne znam zašto je pobegla,
čim je predosetila
da je dovoljna mrva nežnosti
da se zaljubimo jedno u drugo.
Mene je radovalo
to čega se uplašila
i već sam imao milion ideja,
za svaku mrvu po jednu,
za svaki tren i svaki život po jednu.
Takav sam, umem da zamislim lep život.

Htedoh da potrčim za njom,
da je opomenem da je zaboravila da me ubije,
ali se uplaših da će mi dopustiti mrvu nežnosti.
Kud bismo nas dvoje, sa sijamskim srcima
i još sijamskijim dušama?

Trebao joj je plan, a ne ideja.
Ne umem da nacrtam zvezdane pejzaže,
koje jedino njoj želim da objasnim.
“Stavi to na papir”, reče.
Stavih, al’ nigde plana,
samo pesma.