23 January 2012

" Čekanje na tebe" - Dragana Vasić

Nikada do sada
nisam znala
koliko raznih nijansi
ima čekanje.

Prvo sam čekala uzbuđeno
u stanju nekakvog kolebanja
između srećnog nestrpljenja
i duboke i slatke potištenosti
koju bih mogla nazvati čežnjom.
Ova me čežnja nije
zapravo sprečavala da radim
ali se mešala u sve
što sam uzela u ruke...
i stvarala najčudnije
i najneprirodnije
kombinacije misli.
Kao da je svaka stvarčica
imala samo jedan-jedini zadatak
da me čarobno podseća na tebe.

Nisam se branila
od ove opijenosti.
Samo sam se - čas stidela...
Čas pojačavala želju za tobom.

Onda me je obuzela briga.
Da li ti je dovoljno stalo?
Da li ćeš me razumeti?
Ili...da ćeš me razumeti pogrešno.
Da li mi ne veruješ ?
Ili me prezireš
što sam tako slaba.

Ova me je pomisao žuljala
kao nerazgažena cipela.
pratila me kao zla kob.
Isprva ...
u još podnošljivom obliku.
Kao otprilike - nekakva tuđa,
ne prejaka zubobolja.
Ali...posle je sasvim preovladala...
trovala me i iscrpljivala.
naprosto sam se
razbolela
i bila nesposobna za rad.

Onda je nastupila treća faza
moga čekanja.
zapala sam
u strahovit umor
koji me je učinio
ravnodušnom.
Počela sam
da verujem
da sam precenila
tvoje značenje
za mene.
Da je došao kraj
čitavog našeg odnosa.

Ova pretpostavka
mi je donela
naj pre smirenje srca...
A onda naprasno poprimila
karakter poziva na alarm.
Užasno sam se uplašila
da ću te izgubiti.

Veoma oštro sam osetila
da bi kraj moga čekanja
značio i kraj
svega lepog u meni.
Počela bih da se gušim
pod pepeljastom kišom
ravnodušnosti.

Ova me je misao trgla.
Trgla me je u spasenje
i u pogubljenje.
Time sam se izručila
paklenim mukama
poslednje faze čekanja.
Bezumnom nemiru,
nemilosrdnom
i bezpomoćnom osećanju
da sam kao gonjena zver
u vreloj groznici.

Ostala je
samo nada
da češ me
konačno razumeti
i prigrliti
uz sebe.

No comments:

Post a Comment