"Šta bih voleo" - Uroš Pajić

Voleo bih da se vozimo tramvajem

i onda nestane struje

i mrak je i ne može da se izađe

i ljudi se plaše mraka

i preturaju po džepovima i traže upaljače

šibice

a nas baš briga mi se ljubimo.

Voleo bih da je zora

i grad je prazan

nikog sem nas

i jedino se čuju naši koraci.

Voleo bih da se kao brijem

i onda ti odnekud naiđeš

i poljubim te

i ostavim ti belu bradu od pene

baš si smešna

sa tom bradom.

Voleo bih da ležimo

i slušamo muziku

i to je sve.

Voleo bih da putujemo

na primer vozom

i napolju magla ili sneg

a pored tebe toplo

i kako se uspavljujemo

više nismo sigurni

gde smo ni kuda idemo

i to je sada manje važno.

Voleo bih da sam spavao

i sad ležim budan

ne otvaram oči

a znam da si tu

tiho jedeš jabuku.

Voleo bih da jedemo

pečen hleb ili keks

i to je bučno

pri svakom zalogaju

smejemo se jedno drugom

očima jer su nam usta puna.

Voleo bih da ne mogu da zaspim

i onda ti malo kradem ćebe

a ti da se utopliš

priljubljuješ se uz mene.

Voleo bih da ti napravim

jednu malu pticu od papira

a ti mi je posle mnogo godina

pokažeš

i pitaš me

da li se sećam?

Voleo bih da zajedno

gajimo biljku

i da krijući

jedno od drugog

pričamo sa njom.

Voleo bih da sedimo na obali

i da kad odemo

u pesku ostanu otisci

naših guzica.

Voleo bih da sam negde

miran i odsutan

i da najednom negde

osetim tvoje usne.

Voleo bih da ti tiho

govorim na uvo

tako o tome

šta bih voleo.

Voleo bih da manje pričam u sebi

jer kad pričam u sebi

pričam o tebi

a mnogo pričam.

Voleo bih da zatvorim

teglu ili bocu

najjače što mogu

i ti onda tražiš

da ti otvorim.

Voleo bih da hodamo

i načas je staza uža

i tih par trenutaka

koračam iza tebe

i udišem tvoj miris.

Voleo bih da pijemo

nešto toplo

i gledamo se

preko šolja i kroz paru u oči.

Voleo bih da vodimo ljubav

i posle premoreni brzo zaspemo

i oboje sanjamo isti san

kao mi vodimo ljubav.

Voleo bih da je ovo poslednji put

kako ti govorim o tome

šta bih voleo

jer kažu,

što se kaže neće biti.

"Fališ mi" - Goran Tadić

Fališ mi kada te zagrlim,

fališ mi kada te milujem,

fališ mi kada te ljubim,

fališ mi kada razgovaramo,

fališ mi kada se smejemo,

fališ mi kada ne znam šta bih sa sobom,

fališ mi kada znam šta bih sa tobom.

Meni stvarno nešto fali!

"Moja večita" - Ratko Petrović

....

Valjda je jasno,

da je ona devojka

u koju se zaljubljujem s

vremena na vreme.

I to se neće

promeniti do kraja

mog života.

I kad budem matori panj,

a ona nekakva baka,

biće ista priča...

Ne želim da budem s njom.

Biti s njom

je rizik

da se To i završi.

Ja ne želim

da se išta s njom završi,

pa makar to bilo

samo večno zaljubljivanje.

Drugo,

ja je ne bih

činio srećnom,

a da bude srećna

je sve što želim.

A i nemam

šta da

joj ponudim.

Kad nisi

sa nekim nikada bio

ne možeš tvrditi

da je to ljubav.

A sve dok nije ljubav

- nije strašno...

Bar je to

neko moje

opravdanje.