"Podji" - Sesil Šabo

Podji kud bilo

put neba,

put mora,

na lednik

ili siđi u ravnice.

Traži šta bilo

rad

lepotu

ljubav!

Učini to sa dušom

punom snova

i svetlosti

sa dušom

punom dobrote i snage

za praštanje.

Ako se već desi da

padneš

ustani!

iznova kreni

iznova počni,

uporno,

mirno,

kao što to rade deca na

plaži

gradeći od školjki

morskih i šljunka

brodove

koje prva plima zbriše

a deca novu lađu,dvorac

novi

naprave opet već sledećeg jutra.

Pođi,

uprkos svemu!

Samo,

okončaj započeto delo!

Voli

i stvaraj!

Kuj!

Prekuj zemlju,

nebo i more!

Ali okončaj započeto

delo.

I delo tvoje

nek lepotom zrači.

"Bezimena Pesma" - Zeljko Krznaric

Ne govorim ti bas u zadnje vrijeme

da te volim

i ne gasim ti svjetlo u ocima

prije spavanja

ne govorim ti nesto njezno

i ne grlim ti dusu

ali ovo ti moram reci

previse je gorkog

i ljudi su grubi

pa ako i ne govorim

jos uvijek te ono najljepse u meni

voli i ljubi.

"Sto ti nedostaje nocas" - Zeljko Krznaric

Sto ti nedostaje noćas

osim kucanja sata

mislim osim mene

jer sve drugo nije more koje se pjeni

nije to šlag na sve

posebno na ono što me dovodi

do ludila

pazi

jutra će svejedno dolaziti

bez obzira na naša stanja

ali mene nešto drugo zanima

meni to što me ubija

može biti slatko

i suzama razmazano lice

može i to

a to što ne možeš pogledati u oči

nikom

hajde molim te

ti baš kao neko dijete

uživaš u svemu što ne možeš promijeniti

ma priznaj

da ti ja najviše nedostajem.

“Osobna poruka” - Françoise Hardy

S druge strane telefona je vas glas

I tu su rijeci koje necu reci

Sve te rijeci koje su zastrasujuce cim nisu duhovite

Rijeci iz previse filmova, pjesama i knjiga

Zeljela bih vam ih reci

I zeljela bih ih zivjeti

Ali necu.

Zelim ali ne mogu.

Ja sam ta koja izgara

I znam gdje ste vi

Dolazim, sacekajte me, upoznat cemo se

Sacuvajte mi malo svog vremena, ja za vas imam citav zivot

Htjela bih doci, ostajem, mrzim sebe

Necu doci

Zelim ali ne mogu.

Trebala bih vam reci

Trebala bih doci

Ili bih trebala spavati.

Bojim se da ne budes gluh

Bojim se da ne budes kukavica

Bojim se da ne budem indiskretna

ne mogu vam reci da te mozda volim..

Ali ako ikad povjerujes da me volis

Nemoj misliti da mi smetaju tvoje uspomene

Trci, trci sve dok ne izgubis dah

Dodji me potraziti

Povjerujes li jednog dana da me volis

I ako ti toga dana bude tesko

da vidis kamo te vode svi ti putevi

Dodji me potraziti

Ako te zivot umori

Ako ti dosadi

Misli na mene

Misli na mene

Ako ikad povjerujes da me volis

neka ti to ne predstavlja problem

Trci, trci sve dok ne izgubis dah

Dodji me potraziti

Ako ikad povjerujes da me volis

ne cekaj ni jedan tjedan, ni jedan dan

jer ne znas kamo te zivot vodi

Dodji me potraziti.

Ako te zivot umori

Ako ti dosadi

Misli na mene

Misli na mene

"Danas" - Horhe Luis Borhes

Danas bih mogao...
voljeti te kao jucer,
kao sutra,
kao svaki dan.

Danas bih mogao..
otici daleko...puno dalje
no sto je vrijeme,
puno dalje no sto oci dosezu.

Danas bih mogao
pruziti ruku
niz krizaljku zbunjenog
srca
i dotaci zlatnu ribicu za srecu.

Danas bih napokon mogao
probuditi se sretan
kad sam vec tebe sanjao
i tvoje usne snom ljubio!

Sve bih danas mogao
jer danas je dobar dan :
za herojski zivot obicnog tempa,
za ljubav i poneki poljubac
sto ga tamo daleko
na tvoje celo
smjesta povjetarac
usuljavsi se izmedj´ zavjesa
nosen mojom zeljom...
i srebrnom trakom mjeseca

"Potrebno mi je dušo" - Abdulah Sidran

Potrebno mi je, s vremena na vreme,

da verujem kako nekog volim,

na cesti, neku blagu ženu po hodu prepoznajem,

i trpim, kao, zbog nje.

Pa kada legne noć u moju sobu, na sto i postelju -

zamišljam: ona će ujutru stići,

mehko ključ u tužnoj bravi okrenuti,

nad postelju mi se nadnijeti,

kao majka - čist oprez u brižnom kretu,

čednost u živoj ruci, pod kojom oči otvaram,

i dodirujem je, govoreći:

"Potrebno mi je, dušo, s vremena na vrijeme,

da vjerujem kako nekog volim, i ljubim,

u jutrima ovim, punim strave, a pustim..."

"Treba mi..."

Treba mi još jedan život...

Još jedan...

Ne predugačak,

ali, dovoljan...

Da vratim što je izgubljeno,

da ispravim pokvareno...

Da oprostim neoprošteno...

Treba mi još jedna šansa,

da pokušam drugačije...

Da sve kocke

skupim i promešam,

da imam pravo

na još jedno

bacanje...

Treba mi još jedan dan za želje...

Ali, nek' one ne budu tajna...

Svima da kažem

šta bih i kako bih... 

Pod zvezdama, pod miljama sjaja...

Treba mi još jedan besplatan poziv...

Još jedan tren za nas...

Za mene i tebe..

Da čujem, da saznam...

Da li mi još prepoznaješ glas...

Treba mi...

Ali, ne trebaš mi ti.

  

Ne znam zašto...

Ni kako,

ali u moj se svet

više ne uklapaš.

Valjda je to,

kao što kažu,

momenat

kada se iz ogromne vatre

samo u prah pretvaraš...

"Sonata od sna" - Enes Kišević

Od čega žive oči tvoje

Kad stalno iz njih isijava san?

O što bi dragulj dragane moje

dao da tako bar načas sja.

Tvoje su oči u meni zasle.

Taj sjaj nije od ljudi.

Svakoga jutra moje se lice

s tvojim očima budi.

Ko snijeg si koji pao nije,

satkana sva si od sna,

latico sniježna zgusnuta svjetla,

sva si ko cvijeta prah.

- Ne sklanjaj pogled. Čega se bojiš?

Ljubavi, zar te je strah?

Zacijeli riječi cjelovima,

s usana strgni mi dah.

Čemu se smiješiš?

Obujmi me jače,

sva krvi nek mi utrne!

Kad zagrlim te ovako,

znaš što ja vidim:

Dva križa koja se grle.

A međ' njima diše

još nerođen Bog,

prikovan poljupcima...

A što ako boginja neka

pod mojom usnom sniva?

Pod tvojom usnom sni violina,

u violini pjesma, u pjesmi plod.

O kad me dodirnu usta tvoja:

harfa se boja prospe u svod.

Prsti su tvoji vidre vedre

što se u igri tope.

A ćutiš li kako iz moga struka

iskaču antilope.

O kad bi moglo uho čuti

tvoj dodir, glazbo nijema,

napisao bih ti od sna sonatu,

al klavir tih dirki nema.

Povedi me u kut svijeta

neki tih.

Da te ćutim. Da te dišem.

Da te snim.

Što je život? Oka treptaj.

Tajna tajne.

Između dva otkucaja

srca stane.

"Zabranjeno je" - Pablo Neruda

Zabranjeno je plakati bez da se nešto ne nauči,
probuditi se u danu a ne znati što činiti,
biti uplašen svojih vlastitih uspomena.

Zabranjeno je ne smejati se problemima,
ne boriti se za ono što želiš,
odustati od svega zbog vlastitog straha
da ostvariš svoje snove.

Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje,
ne pokušati razumeti šta ste sve proživeli zajedno,
i zvati ih samo onda kad ti je neophodno.

Zabranjeno je ne biti svoj pred drugima,
pretvarati se pred ljudima do kojih ti nije stalo,
izigravati klovna da bi te pamtili,
i zaboraviti sve kojima je zaista stalo do tebe.

Zabranjeno je ne učiniti sve za sebe samog,
biti uplašen od života i onoga čime te život obavezuje,
ne živeti svaki dan kao da je to tvoj poslednji dah.

Zabranjeno je da ti nedostaje neko bez radosti,
da zaboraviš nečiji smeh i oči,
sve samo zato što njegov put više ne obuhvata tvoj,
zabranjeno je zaboraviti njegovu prošlost
i zameniti je njegovom sadašnjošću.

Zabranjeno je ne pokušavati shvatiti druge
misliti da je njihov život vredniji od tvog,
ne spoznati da svako ima svoj put i slavu.

Zabranjeno je ne stvarati vlastitu priču,
ne imati trenutak za one kojima si potreban,
ne razumeti da život ono što daje takođe i uzima.

Zabranjeno je ne tražiti sreću,
ne živeti život s pozitivnim stavom,
ne smatrati da uvek možemo biti bolji;

Zabranjeno je zaboraviti da bez tebe
ovaj svet ne bi bio isti...

"Tražim put"

Trgla sam se jutros iz sna

i po ko zna koji put

lutajući rukom tražila

na drugoj strani kreveta

san, za kojim sam toliko žudela.

Znam da je teško poverovati

da te razumem, a ne videti te.

Osetiti te,

tvoju toplinu i tvoj miris.

U meni ovako bezdušnoj

prema samoj sebi

krije se tuga i strah

da ćeš otkriti sve razloge

moga sopstvenog pogubljenja

i onu ranjenu pticu u meni

koja krije mene samu,

od mene...

Moje sopstvene lance

kojima sam vezala sebe

u odnosu na tebe...

Muči me savest sve više

i preti da oduva

sve moje moralne principe

kojih se kruto držim...

A opet, želim

da se nikada više,

ne vrate.

Da ih izbrišem iz sebe

kao da ih nikada nije bilo.

Da prestanem da mislim

i pustim da me pomiluje

ova ljubavna priča

koja nosi sa sobom svu strast...

Ali i onu nesigurnost

koja je prisutna tu,

taman toliko da znam,

da je tu...

Tražim put da odsanjam naš san

još uvek tako nevin i neuprljan.

Tako jasno obojen

bojama duge i našim istovetnostima.

Da ga zaštitim i sačuvam

od ljudskih ćudi,

naših grešaka

i vremena koje nije..

A treba da bude naše...

"Pesma Ženi" - Jovan Ducic

Ti si moj trenutak i moj san
i sjajna moja reč u šumu
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.

Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.

Od mog priviđ0enja ti si cela tkana,
tvoj plast sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.

A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Rođena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.