"Ludo i nezaboravno" - Dusko Trifunovic

Ne uzdisi u mom zagrljaju,
zli duhovi mogu da cuju,
priveli smo nasu ladju kraju
i sad mirno cekamo oluju.

Nista nije za veke vekova,
sve sto imamo to je ludost ova,
mladost kakve ne bese odavno,
bese ludo i nezaboravno.

Jednog dana u godine teske,
kada sednem da saberm greske,
smeskacu se i hvaliti javno,
bese ludo i nezaboravno.

"Zagrli me"

Zagrli me...uvi me svojim dodirom...
Obuci me poljupcima...
Hladno je...
Osećaš li drhtaj što davi...

Želim tvoje telo...
Da mi bude blizu...
Hoću tvoje usne
Da ih osetim na licu...
U mojim venama...

Vihor se sa krvi mojom meša...
Tek dodir, misliš,
Spaliće ti želju, sagoreti telo...
Ni pogled u oko ne daš...

Ali, ja ostajem tu...
Strpljiva u nadi
Da jednom ćeš moći
Umeti voleti,
I kraj mene stati...

"Želim da vodim sa tobom ljubav "

Želim da vodim sa tobom ljubav
u vazduhu, u oblaku, u snu.
Svo vreme osećam
kako strujiš mi niz vene
i znam da znaš da si tu!

Osećam kako me diraš polako,
pokretom nežnim skidaš
taj veo samoće moje
i tu si, osećam te,
boje sveta više za nas ne postoje.

Diram ti usne ,
kao kroz san hodam ka tebi
korakom lakim,
i sviđa ti se pojava moja,
i greh taj
što čini te ludim ,
što čini te takvim.

Drhtim,
odjednom u zbrci
sama sa sobom,
sve se boje sveta gube
dok te zamišljam na Suncu
i beskrajem celim
vodim ljubav sa tobom...

"Povedi me, molim te"

Volela bi da sam s tobom sada u nekoj zemlji, nije bitno ni kojoj, ni gde.
Samo da smo zajedno, da nismo ovde, gde već jesmo...
Da mogu da gledam tvojim očima jutra, svaka misao da miriše na ljubav, strast i čežnju...
Da mogu da budem bliže tvome Srcu...
Da osluškujemo vetrove u lišću...
Da mogu da osetim tvoj dah...
Tvoj osmeh...
Da me dodirneš, i da svaka moja bol prestane...
Znam da sanjam i mislim o nečemu što je nemoguće, nedostižno...
Znam...
A da li ti možeš, sve moje snove da ostvariš...
Ti, koji svo vreme pokušavaš da me naučiš, da sanjam....
Pretvori ponekad svoje snove u moju javu...
Obraduj me...
Zgrabi me za ruku i povedi me negde daleko...
Daleko...
Da u tvom zagrljaju nađem sav mir, svojim nemirima...
Da osetim svu
Beskraj ove ljubavi...
Povedi me, molim te...

"Njoj" - Arthur Jean Rimbaud

U ružicasti vagon sa plavim jastucima
Sešcemo, zimi, pa na put!
Bice nam dobro. Gnezdo sa ludim poljupcima
Skrivace svaki dremljiv kut.

Sklopiceš tada oci, da ne vidiš kroz prozor
Sav cudovišni onaj puk
U kom se mrzovoljno, da ispuni te grozom,
Crn demon ceri, crni vuk.

Tad ce ti iznenada pecnuti obraz nešto.
I sicušni poljubac vratom ce tvojim vešto
Potrcati, ko pauk lud...
Rekavši: "Traži", ti ceš prignuti glavu k meni;
I tražicemo dugo tu bubu, zaneseni,
- A ona ce da skita svud...

"Nedeljivost" - Enes Kišević

Osvajati tvoju ljubav,
Osvajati tvoju slobodu:
Isto je
sto i svijetlost razlamati.

Dijeliti mene od tebe,
i onda kad nas nema:
Isto je
sto i more razdvajati.

"Tu te čuvam...i čekam"

Ako misliš da je nebo granica
Volela bi da saznaš šta je iza ?
Šta te čeka kada se vrata širom otvore?
Dobro...
I šta je iza neba?
Pa, naravno - ZVEZDE!
Na hiljade...
Kao pahulje...
Hoćeš da ih vidiš i kad' je dan?
Sa planete Zemlje da ih dohvatiš?
Da ti slete na dlan…
Ako misliš da je nebo granica...
Da hladnoći nema kraja ove zime...
Pogledaj me dobro, pravo u oči...
Tamo ćeš sresti celo sazvežđe...
Sjajnih zvezda, lutalica, roj...
Odazivaju se samo na tvoje ime...
I…
Šta je veće od neba?
Od Svemira?
Pogledaj me u oči, zaroni duboko…
Videćeš kako mi se grudi šire…
Kako u njima sve diše...
Kako u njima sve kuca…
Za Tebe...
Tu, gde ruke držim...
Tu te čuvam..
I čekam...

"I ne daj NAS!"

U ovakvim trenucima, ti si jedini razlog zašto se ne predajem.
Jedini...
Jer, znam da si tu, iako te nema da ti pričam šta se dešava.
Kao zvezda, ne vidim te, ali, znam da si tu. Znam...
Jer, ti si takav, ti me nećeš napustiti kad mi krene najgore, jel' tako?
Jer, ti si jedino što me još drži da ne padnem...
Mislim da si ti jedino što će moći da me spasi...
Da me izvuče iz ove tame koja me zagrlila da jedva dišem...
Tama, koja mi ne da mira i koja me sve jače vuče dnu...
I, nemoj da me daš...
Ne dozvoli da tonem, jer, ako tonem, ne mogu da ti garantujem da ću uspeti da preživim.
Ne daj me zlim ljudima i lažnim prijateljima.
Ne daj me, jer, jedino ti umeš da me spasiš.
Želiš li?
Ne dozvoli da drugi razmute bistrinu mojih očiju.
Nemoj dopustiti da se mešaju u moj život i da mi kvare snove.
Ne daj, da mi kradu želje.
Da izvlače potrebu za životom iz mene.
Ne dozvoli, jer znaš da je svaki moj dah za tebe izdisan, udisan.
Svaki...
Ne daj, da mi se nad život spuste oblaci kiše...
Kupi mi žuti kišobran da mi zameni Sunce.
Ne dopuštaj da me spuštaju na dno, da me pritiskaju sa svih strana, već stani ispred mene, zaštiti me rečima, pesnicama, zubima.
Zaštiti moju Dušu, zagrli dete u meni.
Ne dozvoli da me unište.
Reci im, da me jedino ti činiš srećnom...
Reci im...
I ne daj nas...

"I, cuvaj me..."

I vežem ruke za Tvoje želje,
zarobljena u vosku divljeg meda
za Tebe paganski lepa,
ponekad samo ohola i lažljiva,
po potrebi čedna i nestvarna,
ali uvek samo Tvoja...

U pesmi rođena,
Tvojim usnama sluđena,
u Tvojim očima zarobljena,
lažna spoznaja svih Tvojih nemira,
kisa u praznim prozorima,
neuhvatljiva i nedodirljiva,
zarobljen odraz u ogledalima...

Tvoje konačnosti ili strasti ljubavnica ili devojčica...
odabrana ili prognana...
Samo mi reci, da sam još Tvoja,
dok ti se bosonoga nudim u hladnim noćima,
mazno se protežem u Tvojim mislima,
dok ti grizem usne kao narandže
i zavodim plesom divljih vetrova...

Pošalji vojsku pesama pod moje bedeme i...
čuvaj me...
Od sebe i hladnih dodira na plavim jastucima našeg vremena,
tamo gde sve počinje i prestaje...

"Prokletstvo zabranjene ljubavi"

Ne, nisam ja nikad ni spomenula
ovih nesretnih, dugih deset godina
dok su se još na budućnost svodile
a naše se oči srele, želje se tek rodile.

Ovo prokletstvo nisam zaslužila
a veruj mi, nisam tražila ni želela,
ni ovu ljubav nisam ni u snu htela
al sam te snivala i ako nisam smela.

I u vreme kad su naše strasti tiše
Moje srce u meni jedva živi, diše,
Jer me tvoja ruka nikad nije takla,
Ja se raspadam kao da sam od stakla.

U vreme kad razaraju me osećaji
to su borbe za kakve znaju samuraji,
za koje harakiri je čin časti i ponosa,
ja ubijam sebe, da ne bi tebe ranila.

Pitam ko nam je našu sreću ukrao,
ko ljubav ovu nam je podvalio,
zar davno pre neko nas je prokleo
ili to nas kazni Bog pa nas je spojio.

I sad kad se nazire kraj, ne znam što nam donosi
ovo moje umorno telo...samo još za smiraj prosi.
Istrošile me godine tuge i čekanja na ruke tvoje,
neka umrem ako se naše sudbine nikad ne spoje.