"Kada ti dođe da odeš" - Goran Tadić

Kada ti dođe da odeš,
kada ti je kao meni,
napravi klupko od sebe,
pa se u mislima dokotrljaj
i zalepi za mene.
Zagrli me kako želiš,
ćuti kako želiš,
sve neka bude po tvom.
Razumeću, ja sam ti i otac i majka.

Zaurlaj mi u srce, ume da sasluša.
Suvo je, upiće sve tvoje suze,
smekšati, narasti,
kao placenta te obgrliti
i bezbrižnu poroditi.

Kada se osuše trepavice,
šmrcni kroz smeh
i pusti da još neko vreme
tvoj jastuk na mene liči.
Seti se da ti je lakše no meni,
jer dok je mene,
uvek ćeš imati kome da se vratiš.