"Put do srece" - Milan Djordjic

Kao cetkica kod vestog slikara u ruci,

prepustam se da me ljubav ponese,

jer moja je ladja sad u mirnoj luci,

a talas ce, znam, tebe da donese.

Pricaces tiho, da bih prisao blize,

dok ceznja nestrpljivo na pod sve baca,

a tamo gde se plamen svece dize,

ostace uzdah pun poljubaca.

Kad prvi zrak Sunca ozari ti lice,

kad osetis svez vazduh u nosu,

kad cujes taj veseli cvrkut ptice,

nezno mi prstima prodji kroz kosu.

I zajedno sa mnom docekaj novi dan,

dok grad snen i tih polako se budi.

Glavu prisloni uz moj dlan,

i bez reci nezno me poljubi.

Jer samo tako srca ce nasa,

put do srece zajedno naci...

I kad tuga pukne kao prazna flasa,

mi cemo prstima nebo dotaci!