"Voleo sam je" - Ana Gavalda

" Volim da budem sa tobom zato što se nikad ne dosađujem, čak i kada ne
razgovaramo, kada se ne dodirujemo, kada nismo u istoj prostoriji, ja se ne
dosađujem. Nikad mi nije dosadno. Mislim da je to stoga što imam poverenja u
tebe, imam poverenja u ono o čemu razmišljaš. Razumeš? Volim sve ono o čemu
razmišljaš? Razumeš? Volim sve ono što vidim kod tebe, i sve ono što ne vidim.
Ipak, znam tvoje mane. Ali mislim da se tvoje mane dobro slažu sa mojim vrlinama.
Ne plašimo se istih stvari. Čak se i aveti koji nas proganjaju lepo slažu međusobno!
Ti vrediš više nego što izgledaš, više od onoga što pokazuješ. Sa mnom je obrnuto.
Meni je potreban tvoj pogled, jer mi daje dubinu. Ja sam kao dečiji zmajevi na vetru.
Ako me neko ne drži na uzicu... hoooop, odletim...
A često pomislim na tebe da si dovoljno jak da me držiš na uzici i
dovoljno pametan da me odmotaš, pustiš da letim...
Zar nije neverovatno sresti nekoga i pomisliti: sa ovom osobom se osećam dobro."




"Razmislila sam i oslobodila se nekih zabluda.Volim te ali ti ne verujem, nemam u tebe poverenja.
Pošto ovo među nama nije stvarnost, znači da je igra. A pošto je igra, potrebna su pravila...
Razmislila sam i smatram da je to najbolje rešenje : da radim isto što i ti,
da živim za svoj račun i da te volim, ali izdaleka.
Ne želim da čekam tvoje telefonske pozive, ne želim da sebe sprečim da se zaljubim....
Ja sam drugačije gledala na stvari. Ali, na kraju krajeva, zašto da ne? Želim da pokušam.
Šta, uostalom, imam da izgubim? Jednog muškarca kukavicu?
A šta mogu da dobijem? Zadovoljstvo da ponekad spavam u tvom zagrljaju...
Razmislila sam, želim da probam. Na tebi je da odlučiš.
Uzmi ili ostavi..."