07 March 2011

"Sve je u trenutku..."

Baš sve počinje slučajno...
a onda mi ukapiramo posle hiljadu slučajnosti da možemo da utičemo na sve to...
pa onda počnemo da pametujemo i pokušavamo da eskiviramo da se "neke" slučajnosti dese...
dugačak je život da ne bi imali de-za-vu-e na svakom koraku.
Previše puta čujemo kurtozano "Dobro jutro" ili utrenirano " Hvala" ili rutinsko "Volim te" - šta razlikuje svako novo izgovaranje istih reči?

1. akcentovanje

2. intonacija

3. osoba koja izgovara

4. način na koji se izgovori

5. trenutak



Sve je u trenutku...i trenutak je sve...
sudbina ne postoji...mi je sami stvaramo.
Nezadovoljni trenutkom svaljujemo krivicu na sudbinu...
tražimo više...tražimo bolje...
u potrazi za samima sobom gubimo se sve više u tuđim načelima, moralnim shvatanjima i nametnutim ponašanjima...
kada u jednom trenutku postanemo zadovoljni sobom ubedimo se da smo se pronašli, a ne shvatamo da nikada dalje od sopstvene suštine nismo bili...
merimo neizmerivo...
vežemo bestežinsko...
verujemo u nepostojeće...
materijalizujemo duhovno...
a korov sve više po Duši pušta žile...
jake ruke će trebati i čelična volja da počupa sav taj korov i od ilove Duše napravi rajski vrt opet...

Kako?
Nežnošću i strpljenjem...
ponavljanjem "Volim te" sa emocijom koja ostane da lebdi kada reč zamre na usnama...
dodirima koji ne peku i ne ostavljaju ožiljke...
jednostavnošću i dobrotom koju crpi iz nas samih...
sve ono što jesmo...
sva ona suštinska vrednost svakog čoveka leži negde duboko u našoj jednostavnosti...zakopana...prašnjava...pokrivena...
Guši se u komplikovanim odnosima koji nose razočarenja i neočekivano neprijatna iznenađenja...
Ljubav i Lepota imaju jednu neraskidivu vezu - Prolazne su obe! Ako su površne...

Dubina Ljubavi je nemerljiva kao i širina Lepote što je neobuhvatna...
Koliko ste puta u životu izgovorili "Volim te" zato što se to očekivalo od vas?
A koliko puta zato, jer ste to stvarno osećali?
Što više ponavljamo to a da ne mislimo...to više postaje rutina...

Naučimo se da volimo samo rečju bez očekivanja dokaza delom jer ljudi su inače jako lako zadovoljiva bića..recite im šta žele da čuju i biće zadovoljni...
Tako je lako manipulisati rečima i "osvajati teritorije" psihičkog prostora koje nikada ne budu osvojene, a vazda kapituliraju pred potrebom za onim što im date u trenutku...
Sve ostalo se ne računa...
I opet trenutak...
tako majušan a neizmerno važan...tako retko iskorišten...tako potreban...tako neminovan i tako...
tako prokleto prolazan...
I svaki je neponovljiv...
Ma koliko pokušavali da vratimo neki trenutak...da ga zadržimo...da ga ponovimo - nemoguće je...

Svaki trenutak je unikat i svaki ostavlja trag u našoj prošlosti...
čitava jedna savršena prošlost satkana od nesavršenih trenutaka...
može da ispiše najfantastičnije romane u kojima, zamislite, trenutak bude neshvaćen kao nešto od vitalnog značaja za fabulu tog romana...
Neko to shvati ranije...neko kasnije...neko nikada...

Blagosloveni su oni koji su rano naučili da uživaju u trenutku...

Srećni su oni koji shvataju važnost trenutka...

A samo jedan trenutak je onaj pravi - samo jedan trenutak je onaj idealni!

No comments:

Post a Comment