"Postoji u meni..."

Postoji u meni mnogo čežnji i mnogo težnji...
I još više želja, neostvarenih maštanja i sveta iz oblaka...
Da li ću se ikada prizemljiti, ni sama ne znam?
A i ne želim...

Želim uvek biti dete, jer, jedino tako mogu
da opravdam ponekad suze u svojim očima...
Moja sloboda i moja sigurnost samo su prividni...

Uporno pokušavam da se oslobodim svoje smotanosti,
svoje stidljivosti i nesigurnosti,
ali još uvek nisam uspela da otkrijem onaj
prauzrok koji me je, eto, doveo
da se u odnosu sa ljudima ponašam tako...
Otkrijem li njega, rešiću sve...

Jedino kada pišem ja sam lav...
Inače, običan sam miš, koji pokušava da strugne
u prvu mišju rupu...

Papir je jedino bojno polje gde mi niko ništa ne može....
Ali, kada bi život bio papir, kada bi svi problemi bili od papira...
Kako bi se lako dali zgužvati...