"Okamenjeni Trenutak" - Zorica Aćimović

Život se pretvorio u niz beznačajnosti. Poželim da
pobegnem, ali znam da ne vredi bežati iz začaranog
kruga, jer koraci nas ne mogu odvesti dalje od nas samih.
Treba izdržati sva moguća iskušenja koja nam podmeće Lucifer.
Treba prepoznati dušu đavola ispod lica anđela.

Ponekad nemam dovoljno snage da se oduprem lepoti.
Ponekad ne umem da shvatim da nije ljubav sve ono što ja mislim da jeste.
Sve ove godine uporno pokušavam da pronađem za sebe jedno zrno topline,
samo jedan osmeh, jednu nežnu reč, a postajem sve svesnija činjenice
da ljudi sve češće osećaju mržnju dok pričaju o ljubavi.

Sve je u životu pomereno malo levo i okrenuto naopačke.
Treba samo biti dovoljno pametan i ćutati, ne pitati ništa,
već pustiti odgovore da se sami uvuku u glavu, jednom...
Uvek postoji pravo vreme za prave stvari.
Strpljenje je odlika velikih, mudrih i srećnih.

Ostajem stabilna sa nogama na zemlji i srcem u oblacima.
Imam snage, hrabrosti i volje da im se smejem u lice dok mi kožu deru,
da im posle jednog šamara poturim i drugi obraz, a da me ne zaboli.
Da ostanem ona ista - nepromenjena.
Ja - samo sebi slična i nikom drugom.
Da li će ovaj svet ikada odustati od menjanja mene?
Zar ne može da shvati uzaludnost svog delovanja posle svih ovih godina moje doslednosti sebi?