"Ne plasi se ludosti, ona ume doneti toliko radosti"

Hajde, ne plasi se ludosti
ona ume doneti toliko radosti.

Ako ti kazem, da bi veceras,
bili u stanju
otopiti snegove Kilimandzara,
ako ti kazem da bi veceras
otkrili gde je "pupak" sveta,
ako bih ti rekla da bi veceras bili u stanju,
u jednom trenu,
posetiti i Tibet i vecni Jerusalim,
da bi u nama svemir, veceras, progovarao,
ako ti kazem da bi veceras u nasem vrtu,
pink flamingose videli,
da bi veceras,
novu piramidu sagradili,
da bi bili vladari svega sto sija,
od samo jednog, jedinog dodira...
da li bi mi verovao?

Hajde, ne plasi se ludosti,
ona ume doneti toliko radosti.

Ako ti kazem, da bih veceras
postidela Markesa,
sto je napisao "Sto godina samoce",
da bih veceras, magijom ljubavi,
naterala tvoje srce da plese,
ako ti kazem da bih veceras
volela tvoj prst...tvoju nogu,
koja moj svet pokrece,
da bih veceras,
volela tvoje oci, tvoj jezik
sa kojeg bi se kotrljale
neke nezne, nespretne,
ljubavne reci,
da bih za tebe, veceras,
plesala i sa zvezdama i sa djavolom,
da li bi mi verovao?

Hajde, ne plasi se ludosti
ona ume doneti toliko radosti.

Spremacemo lososa,
u sosu od krastavaca,
utonucemo u ribu, vino, muziku
i bicemo divlji, musavi i razuzdani.
Nateracemo neke rekvijeme,
da nas oslobode svih secanja,
Bramsa cemo ustupiti onima koji pate,
dok se mi budemo kolenom dodirivali uz Baha...

Da li mi verujes?

Da li mi verujes da je noc htela
da se naruga mojoj samoci,
a ja sam te, eto opet, u nju udenula,
recju, slikom, pokretom
i ta ludost mi je donela toliko radosti!