21 March 2016

Rade Šerbedžija - Noću

Noću dok ti spavaš
moje srce bdije nad tobom.
Tebi se ništa,
ništa ne smije dogoditi
toliko, toliko te volim.

Jedino, jedino s tobom
mogao bih plakati,
mogao bih se smijati,
opraštati i razumjeti,
vjeruj mi toliko te volim.

Od juče tek si tu
i o tebi malo znam,
al mogu život svoj da ti dam.
Uz mene nađi mir,
nikad sumnju, nikad bol
moja ljubav biće zalog za to.

Mila, poklanjam ti
svaki dan svog života.
Kada se moj san ostvari
i ti ćeš kao i ja
biti sretna,
toliko, toliko te ljubim.

Milan Rakić - Lepota

Jest, nema na tebi nijednoga dela da se mome oku mogao da skrije, nijednog prevoja blistavog ti tela da se moj poljubac na nj spustio nije. Znam te tako dobro: u rastanka čase ti preda me stupaš sva sjajna i živa, znam kada će suze oko da ti kvase, znam kad ti se duša miloštom preliva, a kad u njoj nosiš svu toplinu Juga...
Pa ipak si svakog dana nova meni, uvek nova, uvek tako čudno druga, i nikada slična jučeranjoj ženi. Ta moć tvoja čudna zaslepljava mene raznovrsnim sjajem, mirisom, i bojom. - Oh, budi jedanput ko i druge žene, da odahnem najzad pred lepotom tvojom.

16 June 2015

"Hajde, ljubi me" - Sergej Jesenjin

Hajde, ljubi me, ma i kradom,
Sve do krvi, de, da grcam.
Ne slaže se s voljom hladnom
Vreli nemir moga srca.

Prevrnute čaše, redom,
Sred veselih nisu za nas.
Jer, znaj draga, samo jednom
Na zemlji se živi danas.

Gledaj mirno, kao u dan,

S maglom sivom pogled združi - 
Mesec, kao žuti gavran,
Iznad zemlje sada kruži.

Hajde ljubi, hoću tako.
Trula je sad moja sreća.
Gledaj tog što kruži kako
I smrt moja već oseća.

Malaksava snaga pusta!
Umirem - već korak gubim!
Sve do kraja draga usta
Eh, hteo bih ja da ljubim.

I san plave nek me sretne, 

Smutnje moje nek prohuje,
U šapatu trešnje cvetne
"Ja sam tvoja" - nek se čuje.
I nek čaša piće sveto 

Prospe preko dana sivih
Pij i pevaj, mila: eto,

Jedanput se samo živi!

02 March 2015

"Žmuri dok čitaš moje stihove" - Goran Tadić

Nisam pisao ništa što
ne bi i ti umela da izmisliš,
samo hrabrije od tebe drhtim
i nije me pred tobom stid,
jer osećam da osećaš svaki moj drhtaj,
izazvan tvojim stiljivim drhtajem,
koji ni u snu ne bi priznala javno.

Osetim krivicu kad naslutim
da suza sklizne niz tvoje lice,
zbog mojih nepromišljenih,
proživljenih reči, pretočenih u stih.
Odakle mi drskost da mislim
da se baš u tebe razumem?
Odakle mi pravo da ti srce nasekiram,
pa da, tako uzrujano, poveruje da me voli?
Voleo bih da ne voliš što me voliš.
Voliš me lepše no što bih mogao podneti,
kada bih smeo da zamislim da me voliš.
Samo je tebi, dušo, do ljubavi,
meni nije, pregladneo sam.
Žmuri, ne smem srce prevariti
tvojim načitanim očima.
Spušteni kapci biće ti izgovor za san,
koji ne želiš da prespavaš,
u kom ćemo imati jednak broj godina za sobom
i izmišljenu, beskonačnu budućnost.
Žmuri, ne brini kako mi je,
moji stihovi postanu tvoji onog časa
kada ih, zatvorenih očiju, pročitaš.

Prećuti gde probada,
gde boli, gde golica, sve znam.
Znam, ali pod svojom kožom ne osećam,
zato i pišem, da imam šta da ti pružim,
da ne misliš da mi je srce škrto,
samo je nesposobno.
Gospode, kako joj zavidim što oseća
ono što nikad neću umeti da napišem
i ne razumem kako me razume,
a nikad me nije videla,
jer sam je molio da žmuri
dok čita moje stihove.

"Zaspi na meni" - Goran Tadić

Gorim od nestrpljenja da osetim
kako će se moje srce snaći
sa tvojim uzdahom, poslednjim pred san.
Nešto ćeš, kroz uzdah, morati šapnuti,
nešto što nagoveštava kako ti srce razmišlja
i kakve će slike oživeti
u bioskopskoj tami ispod tvojih kapaka.
Moram znati šta sanjaš.
Želim i ja da se smešim.

Jastuk odbija da liči na tebe,
dozlogrdilo mu da ga grlim.
Zaspi na meni.
Odjek iz mojih grudi učiniće da pomisliš
da si u svečanoj dvorani, ili pred oltarom,
a moj dlan na tvojoj kosi krunisaće snove
i dati blagoslov svakoj tvojoj želji.
Osetićeš spokoj, koji toliko želim da osetim.

Budi mirna.
Dozvoli mom nemiru da se kočoperi
i ne dozvoli mojim prstima da budu nemirni.
Tvoj spokoj neće mi dati da dišem.
Moj dah bi mogao oduvati tvoj san,
a možda baš mene sanjaš, možda baš nas.

Zaspi na meni.
U ovom dušeku, ljubavi ima za čitav svet,
a jedino tebi je namenjena.
Zaspi na vulkanu, koji se uzdržava
da vrelinu iz dubine ne potroši na prečac,
 da ne postane samo ugašena uspomena
na veličanstveni gorući trenutak.

Zaspi na meni.
Oblak sam, koji se spustio da bi ti bio postelja,
da bi te uzdigao do visina o kojima nisi ni sanjala.
Nisam ljubavnik, već ljubav.
Trebam ti, više no sebi.
Trebam ti, jer nikom ne trebaš k’o meni.

Zaspi na meni.
Zalepi se za mene kao za plišanog medu
i maštaj da se nismo uzalud sreli.
Želim da mi tvoj san na oči dođe.
Ako na meni zaspiš,
moji snovi nisu mi više potrebni.

Bože, ne uznemiravaj!
Bar nekad gledaj svoja posla.
Ne kvari. Pusti da na meni zaspi.
Ako je najlepši, nije jedini anđeo.
Imaš ih dovoljno, ovog mi ne diraj.
Čuvaj se da ga čuvaš kada me ne bude.

"Ispunjena želja" - Goran Tadić

Pokušavaš pogledom
u mom pogledu da pročitaš
dokle smo spremni da odemo
i da li ćemo želeti i moći da se vratimo.
Oboje znamo da moja šaka zaglavljena
među tvojim stisnutim kolenima
samo glumi da ne može preći granicu.

Tako me dobro gledaš,
dok se tako dobro uzdržavam
da ne odgrizem mesta koja ljubim…
Ne gledaj me tako, poješću te!
Brineš da ćeš izgubiti kontrolu
nad mojim dodirima ako ne gledaš?
Dobro, gledaj kako gubimo kontrolu…
Reci šta ne smem, da bih znao šta moram.

Još uvek mirišeš na sebe,
dok diskretno ostavljam svoj miris
na omiljenim delovima tvoje kože…
Glumim da ne primećujem da popuštaš
i da si spremna na sve na šta sam spreman…
Želim da želiš baš sve što želim…
Želim da budem siguran
da ispunjavam želje
koje noćas prvi put želiš.
Kako samo umeš
bezobrazno da uzdahneš,
tako da ostanem bez daha,
pa moram prstima da šapnem
da imam nešto važno da ti kažem…

Pogledom govoriš mom pogledu
da postaje neizdrživo…
Pogledom govorim tvom pogledu
da postaje neizdrživo…
Srećom, ne sanjamo.
Da sanjamo,
ovo bi bio trenutak
kad bismo se probudili.

"Bogojavljenska noć" - Goran Tadić

Veruju ljudi, ja ne verujem
da će se ono što noćas požele ostvariti.
Ko zna koliko sam noći probdeo
sa istom željom?
Nagledao sam se neba,
napričao sa zvezdama...
Ljudi moji, niko to ne sluša.
Više ne želim da želim,
umoran sam od sebe.
Ipak, pogledaću nebo,
sad i nikad više,
stisnuti zube i smoći snage
da poželim da negde neko
voli nekoga ko voli njega.
Bio bih zahvalan nebu
i svemu što je na njemu
da mi se želja ostvari.
Ljudi veruju, ja ne.
Ljudi žele, želim im i ja.

17 December 2014

"Kad si uz mene i kad odeš" - Goran Tadić

Kad si uz mene, spokojan sam
kao da nikad nećeš otići, ali odeš,
pa mi bude kao da se nikad nećeš vratiti.
Ne smem da dopustim da mi nedostaješ,
ne bih mogao podneti sebe bez tebe,
znam kakav sam kad me ovde boli.

Kad si uz mene, puno mi je srce,
ali odeš, pa mi duša bude prazna.
Uzalud smišljam način da odrastem,
da umem da budem bez tebe
dok stvari ne dođu na svoje mesto
i ti na svoje kraj mene i u meni.

Kad si uz mene, milujem te
kao da nikad više neću imati priliku za to,
zagrlim te toliko snažno da strepim da ćeš reći
ti si lud, kosti ćeš mi polomiti, a ti trpiš,
pa kad te pustim da uzmeš vazduh
kažeš ipak ti mene voliš.
Okreneš se, odeš,
a ja ne znam šta ću s rukama,
usnama, očima, srcem, dušom…

Kad si uz mene, imam ideju kako da spasem svet,
imam plan za svaki dan dok je sveta i veka,
imam volje, imam snage, imam tebe i sebe,
ali odeš, pa se svet, ovaj moj
i onaj što koristi ostatak sveta, sruši,
nemam ideje, ni planove,
nemam volje, ni snage,
nemam tebe, ni sebe,
pa mi nedostaješ,
uprkos tome što dobro znaš
da ne mogu podneti sebe bez tebe.
Znaš kakav sam kad me ovde boli.