Rade Šerbedžija - Noću

Noću dok ti spavaš
moje srce bdije nad tobom.
Tebi se ništa,
ništa ne smije dogoditi
toliko, toliko te volim.

Jedino, jedino s tobom
mogao bih plakati,
mogao bih se smijati,
opraštati i razumjeti,
vjeruj mi toliko te volim.

Od juče tek si tu
i o tebi malo znam,
al mogu život svoj da ti dam.
Uz mene nađi mir,
nikad sumnju, nikad bol
moja ljubav biće zalog za to.

Mila, poklanjam ti
svaki dan svog života.
Kada se moj san ostvari
i ti ćeš kao i ja
biti sretna,
toliko, toliko te ljubim.

Milan Rakić - Lepota

Jest, nema na tebi nijednoga dela da se mome oku mogao da skrije, nijednog prevoja blistavog ti tela da se moj poljubac na nj spustio nije. Znam te tako dobro: u rastanka čase ti preda me stupaš sva sjajna i živa, znam kada će suze oko da ti kvase, znam kad ti se duša miloštom preliva, a kad u njoj nosiš svu toplinu Juga...
Pa ipak si svakog dana nova meni, uvek nova, uvek tako čudno druga, i nikada slična jučeranjoj ženi. Ta moć tvoja čudna zaslepljava mene raznovrsnim sjajem, mirisom, i bojom. - Oh, budi jedanput ko i druge žene, da odahnem najzad pred lepotom tvojom.

"Hajde, ljubi me" - Sergej Jesenjin

Hajde, ljubi me, ma i kradom,
Sve do krvi, de, da grcam.
Ne slaže se s voljom hladnom
Vreli nemir moga srca.

Prevrnute čaše, redom,
Sred veselih nisu za nas.
Jer, znaj draga, samo jednom
Na zemlji se živi danas.

Gledaj mirno, kao u dan,
S maglom sivom pogled združi - 
Mesec, kao žuti gavran,
Iznad zemlje sada kruži.

Hajde ljubi, hoću tako.
Trula je sad moja sreća.
Gledaj tog što kruži kako
I smrt moja već oseća.

Malaksava snaga pusta!
Umirem - već korak gubim!
Sve do kraja draga usta
Eh, hteo bih ja da ljubim.

I san plave nek me sretne, 
Smutnje moje nek prohuje,
U šapatu trešnje cvetne
"Ja sam tvoja" - nek se čuje.
I nek čaša piće sveto 
Prospe preko dana sivih
Pij i pevaj, mila: eto,
Jedanput se samo živi!

"Žmuri dok čitaš moje stihove" - Goran Tadić

Nisam pisao ništa što

ne bi i ti umela da izmisliš,

samo hrabrije od tebe drhtim

i nije me pred tobom stid,

jer osećam da osećaš svaki moj drhtaj,
izazvan tvojim stiljivim drhtajem,
koji ni u snu ne bi priznala javno.

Osetim krivicu kad naslutim
da suza sklizne niz tvoje lice,
zbog mojih nepromišljenih,
proživljenih reči, pretočenih u stih.
Odakle mi drskost da mislim
da se baš u tebe razumem?
Odakle mi pravo da ti srce nasekiram,
pa da, tako uzrujano, poveruje da me voli?
Voleo bih da ne voliš što me voliš.
Voliš me lepše no što bih mogao podneti,
kada bih smeo da zamislim da me voliš.
Samo je tebi, dušo, do ljubavi,
meni nije, pregladneo sam.
Žmuri, ne smem srce prevariti
tvojim načitanim očima.
Spušteni kapci biće ti izgovor za san,
koji ne želiš da prespavaš,
u kom ćemo imati jednak broj godina za sobom
i izmišljenu, beskonačnu budućnost.
Žmuri, ne brini kako mi je,
moji stihovi postanu tvoji onog časa
kada ih, zatvorenih očiju, pročitaš.

Prećuti gde probada,
gde boli, gde golica, sve znam.
Znam, ali pod svojom kožom ne osećam,
zato i pišem, da imam šta da ti pružim,
da ne misliš da mi je srce škrto,
samo je nesposobno.
Gospode, kako joj zavidim što oseća
ono što nikad neću umeti da napišem
i ne razumem kako me razume,
a nikad me nije videla,
jer sam je molio da žmuri
dok čita moje stihove.

"Zaspi na meni" - Goran Tadić

Gorim od nestrpljenja da osetim

kako će se moje srce snaći

sa tvojim uzdahom, poslednjim pred san.

Nešto ćeš, kroz uzdah, morati šapnuti,

nešto što nagoveštava kako ti srce razmišlja

i kakve će slike oživeti

u bioskopskoj tami ispod tvojih kapaka.

Moram znati šta sanjaš.

Želim i ja da se smešim.

Jastuk odbija da liči na tebe,

dozlogrdilo mu da ga grlim.

Zaspi na meni.

Odjek iz mojih grudi učiniće da pomisliš

da si u svečanoj dvorani, ili pred oltarom,

a moj dlan na tvojoj kosi krunisaće snove

i dati blagoslov svakoj tvojoj želji.

Osetićeš spokoj, koji toliko želim da osetim.

Budi mirna.

Dozvoli mom nemiru da se kočoperi

i ne dozvoli mojim prstima da budu nemirni.

Tvoj spokoj neće mi dati da dišem.

Moj dah bi mogao oduvati tvoj san,

a možda baš mene sanjaš, možda baš nas.

Zaspi na meni.

U ovom dušeku, ljubavi ima za čitav svet,

a jedino tebi je namenjena.

Zaspi na vulkanu, koji se uzdržava

da vrelinu iz dubine ne potroši na prečac,

 da ne postane samo ugašena uspomena

na veličanstveni gorući trenutak.

Zaspi na meni.

Oblak sam, koji se spustio da bi ti bio postelja,

da bi te uzdigao do visina o kojima nisi ni sanjala.

Nisam ljubavnik, već ljubav.

Trebam ti, više no sebi.

Trebam ti, jer nikom ne trebaš k’o meni.

Zaspi na meni.

Zalepi se za mene kao za plišanog medu

i maštaj da se nismo uzalud sreli.

Želim da mi tvoj san na oči dođe.

Ako na meni zaspiš,

moji snovi nisu mi više potrebni.

Bože, ne uznemiravaj!

Bar nekad gledaj svoja posla.

Ne kvari. Pusti da na meni zaspi.

Ako je najlepši, nije jedini anđeo.

Imaš ih dovoljno, ovog mi ne diraj.

Čuvaj se da ga čuvaš kada me ne bude.

"Ispunjena želja" - Goran Tadić

Pokušavaš pogledom

u mom pogledu da pročitaš

dokle smo spremni da odemo

i da li ćemo želeti i moći da se vratimo.

Oboje znamo da moja šaka zaglavljena

među tvojim stisnutim kolenima

samo glumi da ne može preći granicu.

Tako me dobro gledaš,

dok se tako dobro uzdržavam

da ne odgrizem mesta koja ljubim…

Ne gledaj me tako, poješću te!

Brineš da ćeš izgubiti kontrolu

nad mojim dodirima ako ne gledaš?

Dobro, gledaj kako gubimo kontrolu…

Reci šta ne smem, da bih znao šta moram.

Još uvek mirišeš na sebe,

dok diskretno ostavljam svoj miris

na omiljenim delovima tvoje kože…

Glumim da ne primećujem da popuštaš

i da si spremna na sve na šta sam spreman…

Želim da želiš baš sve što želim…

Želim da budem siguran

da ispunjavam želje

koje noćas prvi put želiš.

Kako samo umeš

bezobrazno da uzdahneš,

tako da ostanem bez daha,

pa moram prstima da šapnem

da imam nešto važno da ti kažem…

Pogledom govoriš mom pogledu

da postaje neizdrživo…

Pogledom govorim tvom pogledu

da postaje neizdrživo…

Srećom, ne sanjamo.

Da sanjamo,

ovo bi bio trenutak

kad bismo se probudili.

"Bogojavljenska noć" - Goran Tadić

Veruju ljudi, ja ne verujem

da će se ono što noćas požele ostvariti.

Ko zna koliko sam noći probdeo

sa istom željom?

Nagledao sam se neba,

napričao sa zvezdama...

Ljudi moji, niko to ne sluša.

Više ne želim da želim,

umoran sam od sebe.

Ipak, pogledaću nebo,

sad i nikad više,

stisnuti zube i smoći snage

da poželim da negde neko

voli nekoga ko voli njega.

Bio bih zahvalan nebu

i svemu što je na njemu

da mi se želja ostvari.

Ljudi veruju, ja ne.

Ljudi žele, želim im i ja.

"Kad si uz mene i kad odeš" - Goran Tadić

Kad si uz mene, spokojan sam

kao da nikad nećeš otići, ali odeš,

pa mi bude kao da se nikad nećeš vratiti.

Ne smem da dopustim da mi nedostaješ,

ne bih mogao podneti sebe bez tebe,

znam kakav sam kad me ovde boli.

Kad si uz mene, puno mi je srce,

ali odeš, pa mi duša bude prazna.

Uzalud smišljam način da odrastem,

da umem da budem bez tebe

dok stvari ne dođu na svoje mesto

i ti na svoje kraj mene i u meni.

Kad si uz mene, milujem te

kao da nikad više neću imati priliku za to,

zagrlim te toliko snažno da strepim da ćeš reći

ti si lud, kosti ćeš mi polomiti, a ti trpiš,

pa kad te pustim da uzmeš vazduh

kažeš ipak ti mene voliš.

Okreneš se, odeš,

a ja ne znam šta ću s rukama,

usnama, očima, srcem, dušom…

Kad si uz mene, imam ideju kako da spasem svet,

imam plan za svaki dan dok je sveta i veka,

imam volje, imam snage, imam tebe i sebe,

ali odeš, pa se svet, ovaj moj

i onaj što koristi ostatak sveta, sruši,

nemam ideje, ni planove,

nemam volje, ni snage,

nemam tebe, ni sebe,

pa mi nedostaješ,

uprkos tome što dobro znaš

da ne mogu podneti sebe bez tebe.

Znaš kakav sam kad me ovde boli.

"Posle ćemo misliti" - Goran Tadić

Tvoj pogled čas nagoveštava,

čas preti, čas obećava...

Ne znam čemu se više radujem,

jer sve mi izgleda jednako bezobrazno

i ima isti cilj koji se krije u tebi,

sramota bi bilo da ne znam gde.

Greh je da sedimo i čekamo,

ja skrštenih ruku, ti skrštenih nogu,

ništa se lepo bez nas neće desiti.

Imamo pune ruke posla...

Posle ćemo misliti šta će biti posle,

sad ništa ne misli, nije trenutak.

Radoznalija si od mene,

ja znam šta mogu da očekujem,

a tebe kopka da li zaista umem

sve što ti se čini da umem.  

Prilično dobro se poznajemo

za nekog ko se prvi put sreće

pod tvojom haljinom...

Diši, dušo...

Tvoj pogled je ponovo pogled,

čist, iskren, začuđen i zbunjen

lepotom koja te snašla.

Nisi verovala da je moguće

baš ovako, baš ovde, baš sa nama?

Ne veruješ da i od ovoga

može biti lepše?

Udahni...

"Ogledalo" - Milovan Mrkajić

Tražim te

Pola večnosti

I jedan dan

Kroz gudure stvarnosti

I gluva svitanja

Udvaram se

Ogledalima

Blagim osmehom

Isto zanesen

Dok se mladost

Pretvara u jesen

"Jedino dodir" - Anđеlko Zablaćanski

Razmičеm paučinu sa očiju
tražеći tvoj lik u daljini
od snova nе vidеh ništa
osim čеžnjе.

Čеkam da sе javiš osmеhom jutra
kad suton mi dušu obuzmе
i nе ostavi ništa
osim samoćе.

Pijanu maštu u bеspuća šaljеm
dok rеči u grlu stojе
ili ih vеtar raznеsе
dolinom zanosa.

I nе slutiš ništa drskošću žеnskom
ili vеšto čuvaš nеmirе
dok lutam tvojim poglеdom
i tvojim vеnama.

Ali kako prеći pragovе ponosa
i tvrđavе prostih strahova
a pustiti rukе da govorе
u tišini.

Ili ćеmo vеčno ostati čisti
bеžеći od istinе jasnе
da vatru ćе ugasiti
jеdino dodir.

"Ćuti" - Mario Vranješ

Naspi mi piće i ćuti
ne dodiruj me, ne traži neki znak na meni
nema tuge na mome licu
nema ni radosti
samo ćuti
i ne traži mi nemire rukama
strah me
da se ne raspuknem
pod tvojim prstima

poljubi me ali ne dodiruj me usnama
dospi mi piće i ćuti
ne pali televizor
ne traži stanice na radiju
ne prepričavaj mi tekstove iz novina
zagrli me tako da nam se tijela ne dodiruju
jer strah me
da se u tvome zagrljaju
do kraja ne slomim

samo budi tu
i naspi mi još jedno piće i ćuti
ne trudi se da me razumiješ
baš ovaj čas budi kao da me ne poznaješ
i voli me a da to ne izgovoriš
i čekaj sa mnom, u ljubavi, mrak, noć
jer strah me je
svakog novoga dana, bez tvoje ljubavi
svakog novoga jutra, bez tvoga, volim te

zato ćuti
ovaj tren
molim te
dok me je strah biti ja

Napisao Milovan Mrkajić

Gledala je moje reči,
i čitala moje lice,
ne znajući da me zna.

Pogledom sam,
slušao njene usne.

Ona došla da zaluta,
u ovo malo mira,
otetog od stvarnosti.

Ona došla da ode.

A ja ostao,
u tom novembru...

"ОПСЕНА" - Анђелко Заблаћански

Кад ноћ несносно за очи штипа
И мисли бију узалудне битке
А месец снове у бездно просипа
И срцем пише риме нечитке

Тад склопи капке – путуј далеко
Стежући несном постељу празну
Да негде исто – сад дрхти неко
Јер сања исту причу мазну

И тако дуго у тами ћути
Јер сан је дат нам да га јава сруши
И ко зна где су ти цветни пути
И шта ће сутра бити у души




Preuzeto sa: http://poetryaz.blogspot.com/2009/12/blog-post_07.html

"ОБЕЋАЈ" - Анђелко Заблаћански

Твој лик
кроз маглу мог ума
јасно ми блиста у оку
као роса нетакнута
као недохватна зора летња
као жубор воде
и мирис липе у ноћи
као снага грома

о, жено
што увек грех и сласт ми нудиш

обећај
у ћутању хука женствености
сакрићеш руке моје
осакаћене жудњом у самоћи

обећај
скрасићеш усне моје луде
на плодовима поднебља сочног
и сјају твоје косе

о, жено
што увек грех и сласт ми дајеш

обећај
да у твојим очима видећу свитање
а ту се сутону радовати
и с тобом га дочекати.





Preuzeto sa: http://www.poezijasustine.rs/raskrsca-nesanice/obecaj

"Ne bira se ljubav" - Pero Zubac

Ne bira se ljubav
kao ni smrt.

Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.

Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.

Niti se odupreti mozeš
niti preskočiti dan.

Kao što ne možeš
tuđi san usniti
niti okom drugim
videti.

Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom času
volim.

"Da ti gledam u dlan?" - Goran Tadić

Ne, ne proričem budućnost,

već sadašnji trenutak

želje da ti u dlan gledam

i vidim čime bi me hranila,

ovako poslušnog i izgladnelog.

Da ti u dlan gledam,

da se čudim

kako izdržim da ne poludim

od želje da ljubim

beskonačnu liniju mog života,

što se svud po tebi proteže?

Da ti u dlan gledam,

da se pokrenu svi moji nepokretni delovi,

(kao kad vodiš ljubav na daljinu, bez dodira),

da mislim da sam živ kad ugledam kap,

mojim suvim usnama namenjenu.

Da ti u dlan gledam,

dok ne ugledam odgovor na pitanje

zašto najdraže nije bliže

da dlanom srcu pokidanom

bore zategne

i ne dozvoli da pobegne

u spojene tuđe dlanove,

iz kojih će ga neko,

od tebe manje vredan,

na iskap popiti.

"Degustacija" - Goran Tadić

Svaki moj poljubac vredi milion dolara.

Ne prodajem ih,

ali toliko, prema anketi, vrede

i to sa sezonskim popustom.

Želiš jedan da probaš?

Ovo je jedan od jednostavnijih.

Presladak je?

Šta bi tek rekla za one najraskošnije?

Ne razblažujem ih, takvi su fabrički,

mogu samo da zasladim, ako želiš?

(Ja želim!)

Imam ih milion, sve sami unikati,

ali su zgodni za svaku priliku

i dobro prijanjaju na svaku kožu.

Postojani su, ne blede.

Ovaj bi ti dobro stajao na dekolteu...

Probaj...

Ovaj je kao prsten...

Ovaj kao narukvica...

Ovaj kao minđuša...

Probaj i drugu...

Ovaj kod pupka je kao tetovaža,

ne može se izbrisati.

Ovaj na potiljku ne drži dobro,

sklizne niz leđa...

Ovaj možeš nositi kao podsuknju,

sa njim će ti suknja danima lepršati.

Ovaj se zove Dokolenica...

Upoznaj se sa Podvezicom...

Ovaj još nema ime,

ovog časa sam ga izmislio...

Preporučujem ovaj za vrat...

Šta sam ti rekao, čaroban je...

Kasnije ću se vratiti na isto mesto,

da ti pokažem 124 lepših...

Veruj da jesu...

Ovo su samo uzorci,

ostatak je u spavać... u magacinu.

Količine su neograničene.

Svi su različitog ukusa.

Želiš sa ukusom badema?

Može, naravno...

Divljeg, naravno...

"Ljubiš mi misli" - Goran Tadić

Ljubiš mi misli, jer ti se hoće, jer ti se može,

jer su za ljubljenje, jer su zaljubljene u ljubljenje,

jer misle da je krajnje vreme da prestanu da misle

na bilo šta što nema veze sa tvojim mislima i usnama.

Ljubiš mi misli, a ne zna se da li su tvoje, ili moje.

Isto smo pomislili čim smo se ugledali i isto poželeli,

pa nam se, evo, iste misli i iste usne ostvaruju.

Tvoje usne prate naše misli, naše misli prate naše usne,

jer nam se hoće, jer nam se može, jer su za ljubljenje,

jer nema smisla ovakve misli propustiti.